Fondacija Slobodan Stojanović vam predstavlja najstarije tekstove iz pisane zaostavštine: pesme koje 1954. godine Slobodan Stojanović kao sedamnaestogodišnjak piše i objavljuje u časopisu Braničevo.
Propinju mi se svi konji u krvi
a svi noževi bodu u nadu.
Ja, belocveti u letu prvi,
naređujem ludo leto tome gradu
što na karte ljubav deli,
zoru meri, plamen seče.
Ja, belocveti u letu prvi,
leptirujem ludo leto, ludo veče
kada nema običaja, nema leka,
kad mostovi ruke spoje,
kad poteče, kad utekne tvoja reka
iz obala zašivenih među moje.
Ja, Romul i Rem Ludograda,
tvrdovernik u sva sutra, svaku nadu
leptirujem : doviđenja jednog jutra
U mom gradu – Ludogradu.
SS Požarevac 1954.
