iz drame OSMEJAH SVETOG SPIRIDONA
“NEŠTO LEPO”, BOŽIĆNO IZDANJE
Ispod vertepa. Kuća Raspopovića.
SVETLANA sa svežnjem šarenih, ilustrovanih novina, tabloida. Praznični, božićni broj revije ”Nešto lepo”.
SVETLANA: Već sam čula sam kako me zovu: Princeza od Kiča! Znam, znam!
Tako su me prozvali zavidljivice i zavidljivci, pakosnice i pakosnici…
Njima u inat potpisujem se nasleđenom titulom, punim ličnim i porodičnim imenom:
Kneginja Svetlana Ljvova Gajeva!
Redovno pišem u ovoj reviji, koja se na srpskom zove “Nešto lepo”,
a koja, pod tim istim, slatkim, i mirišljavim!
naslovom izlazi na devet jezika: francuskom, španskom, italijanskom,
engleskom, nemačkom, ruskom, arapskom, grčkom i srpskom! Esperanto!
(Naslov “Nešto lepo”, brzo, kao kolporter, izvikuje na svakom od ovih jezika. )
Praznici su na pragu, valjda su ljudi… deca… zaslužili“nešto lepo”…
Ako nemate novca za skupe poklone, sastavite božićnu priču. Priča je najlepši
poklon;i onome kome se priča, i onome ko priča…
Kao svoju zalogu, SVETLANA deli gledaocima nekoliko primeraka revije “Nešto lepo” da pogledaju, uzgred pročitaju, makar naslove i – pomirišu.
Jer su ove novine pafemisane! Amarige de Givenchy! Praznično, božićno izdanje…
Božićne priče su nekad pisali najbolji pisci… Dikens, Dostojevski… Andersen,
Selma Lagerlef… I sam Šekspir!
Nije propuštao da za Tri kralja, za Dvanaestu, Bogojavljensku noć ne udesi “nešto lepo” ili “kako god hoćete”,
“as you like it”,
makar neku radosno-tužnu, tužno-radosnu “zimsku bajku o duhovima i kepecima”, “The Winters Tale”.
Pisali su i naši… Simo Matavulj, Ćorović… I Njegoš!
Ipak, najlepše božićne priče nisu napisane, one se pričaju…
O praznicima smo svi lepši i bolji, kao iz priče…
To nas Priča priča… po svojoj igri i slobodi.
Samo je pustite neka se razigra… Začas ćete se i sami naći u
kovitlacu započete Priče, kojom više ne možete da upravljate…
Ona će vas uvući usvoj vir, ali ne plašite se…
Nema sreće bez vrtoglavice…
