O laganju

pisano za radio, govorio Ljuba Tadić 1995.

 

Jedan vrlo učen prijatelj, poliglota i komparativista, rekao mije da ni u jednom jeziku, osim u našem, nije našao izreku: “Laže čim zine.”

Nama je, brate, slatko slagati, ništa lakše. Jeste, izišli smo na rdjav glas da smo veliki lažovi. Čak se i oni preispoljni lupeži i lažovčine – školovani diplomate – i zapadni i istočni, svejedno, kojima je uža specijalnost, znase: vučenje za nos i prevodjenje žednih preko vode, išćudjavaju kako naši pregovarači ne drže do reči, nego lažu ne samo jedan drugog, već i sami sebe. A baron Minhauzen nije bio Srbin, nego neko njihov.

Dobro, neka pregovarači, advokati, trgovci i prodavci magle lažu – to im je zanat. Ali, ljudi, zašto tako mnogo, tako nepotrebno, i tako blesavo, lažu svi? Ne samo “sredstva javnog informisanja”, nego i obični ljudi, deca, starci.

Jeste primetili kako, svakičas, u sred razgovora, jedan drugog proveravamo: “Lažeš?!”, “Majke ti?”, “Zakuni se.”? Navikli smo se na laž, računamo s njom, zamrsili se u lažima. Malim i velikim.

Otud kod nas i uzrečica: “Laže ko kaže da ne laže.”

Laž se nekako ukorenila, duboko. Uzmimo, na primer, istoriju. Tu ne bi smelo da bude mesta laži, jer – šta je bilo bilo je. Ali, malo sutra. Kod nas se svakih deset, dvadeset godina, čim se promene dinastija i režim, i istorija tumbe izokrene.

Junaci i pametnjaci postaju kukavice i budale, doskorašnje sjajne pobede – sramni, bedni porazi, bivši patriote, budući izdajnici, jučerašnje hulje i strani plaćenici – današnji rodoljubi, a ideje vodilje, obične budalaštine.

A onda, zna se: ruši jedne spomenike, podiži druge, menjaj imena gradova i ulica… Jadni djaci, jadni učitelji! Taman nauče jednu istoriju,on a se briše, ne važi više.

A kako je sa istorijom, koja bi morala biti istina i opis života jednog naroda, tako je i sa biografijama, životopisom jednog čoveka. Umesto jedne ispadnu dve, pa i tri biografije. Koja je od njih lažna? Prva? Druga? Treća? Ili sve tri?

“Laž se s lažju jednako nadmeće, dok vas svijet laža ne postane” , tako se završava “Lažni car Šepan Mali”, komedija o jednom velikom lažovu, crnogorskom lažicaru, koga su, medjutim, potom pretekli mnogi novi lažicari.

Šta mi bi da vam o ovome pričam? Nije trebalo da vam kvarim ovo lepo prolećno nedeljno poslepodne. Izvinite, iduće nedelje ćemo pričati o nečem veselijem.

Neću vas valjda slagati.

 

SS

 

Share Button

3 Comments

  • dubravka marković Says

    “U laži su kratke noge”, a onda Uncle Sam kroz lik Dr. Haus-a truje “svi lažu” i sad ti vaspitavaj sinove 😀

  • dubravka marković Says

    Uncle Sam kroz lik Dr. Haus opušteno poručuje već osam sezona “svi lažu”…u kakvom svetu nam rastu deca !

  • dubravka marković Says

    Laku noć, patuljci…NE LAŽITE, NE KRADITE, NE UBIJAJTE….

Leave a Reply to dubravka marković Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *