O VERTEPU

iz drame OSMEJAH SVETOG SPIRIDONA

Pozornica u mraku. Samo gore, negde, lebdi onaj stari vertep, sa početka predstave. Žmirka žižak, blago, toplo žuto svetlo izbija kroz dveri Crkve. I iz staje. Sa zvonika se čuje slabašno zvonce. Nad vertepom zvezda repatica. Vertep se lagano spušta, kao sa neba, na scenu, koja se postepeno osvetljava.

Kapela nad Izvorom šopot vode, u restauraciji. Mrzli dan. Izvorište vode je operveženo i okovano ledom. Iz trograne lule česme kulja snažan mlaz vode. Izvor jako žubori tokom svake scene u kapeli.

U jednom zidu kapele, iznad Izvora, uređuje se mesto na kome će stajati ikona Svetog Spiridona, plitka, zasvođena niša, sa mermernom poličicom na kojoj neprekidno treperi žižak.

Pored vertepa su ADAM i KNEZ. Kao nekad, davno, kad su za vertepom, zajedno sa ostalom decom iz sanatorijuma, obilazili Banju i selo. ADAM grli KNEZA. Ushićen je vertepom, zagušen davnim uspomenama.

Sa strane stoje, gledaju ih, uživaju u sreći svojih roditelja, koja se razliva i na njih, SVETLANA i LAZAR.

 

ADAM

Lonja! Baćuška! Lepši poklon za Božić nisam mogao zamisliti. Lazare,

pogledaj! To je onaj vertep o kome sam vam pričao svake Badnje večeri.

Lonja! (Grli ga, ljubi )

KNEZ

Našao sam ga na tavanu. (LAZARU i SVETLANI. ) Napravio ga je naš stari

Gospodin… (SVETLANI. ) Tvoj pradeda… Jakov Raspopović. Sa vertepom

smo išli kroz Banju, od kuće do kuće… Pevali…

ADAM

Ispred nas je išao gajdaš… Deda Vlauca… Sa ogromnom šubarom, u bundi

opakliji… Mirisao je na vruću rakiju…

 

KNEZ

maršira oko vertepa, sastavi šake u trubu, oponaša zvuk gajdi – tu temu ćemo

kasnije lako prepoznati. ADAM mu se pridruži. Izvode, kao nekad, vertepsku scenu, kao dva

cara, dva mudraca sa istoka, Baltazar i Elhinor, došli da se poklone Novorođenom.

 

ADAM

“Gde je car Judejski što se rodio? Došli smo da mu se poklonimo i da ga

obdarujemo – zlatom, tamjanom i smirnom. ”

KNEZ

“A ko ste vi? ”

ADAM

“Ja sam car Baltazar sa istočne strane… ”

KNEZ

“Ja sam car Melhior sa istočne strane… ”

ADAM

“Videli smo zvezdu na istoku… Eno je! Ona nas vodi. ”

KNEZ

“Kuda vas to zvezda vodi, o vi carevi i mudraci sa Istoka? ”

ADAM

“Care i rode! U tvojoj zemlji, u Vitlejemu, rodiće se čedo od Matere čiste i

bezgrašne – Isus, čelovođa i Spasitelj… Idemo za zvezdom, gde se zvezda

zaustavi, onde će se roditi Spasitelj sveta… ”

 

KNEZ

upravlja zvezdom, šara repaticom po nebeskom svodu, dok je najzad ne zaustavi.

 

KNEZ i ADAM

pevaju neku božićnu pesmu, dok SVETLANA i LAZAR gledaju, malčice u

čudu, dvojicu ozarenih ljudi…

 

ADAM (SVETLANI)

Bili smo maskirani kao carevi i mudraci… Ja sam bio Baltazar, tvoj otac – Melhior.

KNEZ

Imao sam oko glave čalmu, kao indijski car, radža…

Sećaš li se, ko je je bio

treći car, Gašpar?

ADAM

Mislim -Koča. Zvani Glavonja. Konstantin… On je sad u Rusiji. Trebalo je

da ga zovemo… Imam njegov telefon… Došao bi…

KNEZ

Nije Koča. On je bio car Irod… Gašpar je bio Mića. Imao je piskav glas. Nije umeo da kaže r. “Jasam carrr Gašparrr… ” Sećaš se kad su mu onda spale pantalone? Video sam ga, pre dve godine… Sa novom mladom. Petom!

Bivšom Mis Jugoslavije. (Smeju se sećajući se starog druga. LAZARU. )

Naš drug je čuveni frizer. I on bi došao sigurno, samo da smo ga zvali da nosimo vertep.

ADAM

Vidite, deco, ovaj vertep je ukrasio naš stari Gospodin… Na Badnji dan smo išli s njim od kuće do kuće i igrali ovakvo pozorište tu u crkvenoj porti, ispred kapele… Ispred nas je išao deda Vlauca… on je ložio vatru u Sanatorijumu… sa gajdama!

KNEZ

imitira zvuk gajdi, maršira po kapeli, kao da svira gajde.

SVETLANA (LAZARU. )

Pisala sam o tome… Poslednji put u zimu 1950. Do tad im niko

nije branio,  ali tad se ukopistila neka učiteljica Divna, preterana komunistkinja…

Kao, doktor Raspopović tera decu da se mole Bogu, nosa vertep po Banji…

Uskoro su raspustili Sanatorijum… Deca porasla, pošla u školu, neke su razmestili po drugim domovima… A moj pradeda, stari Gospodin, je umro…

ADAM

Deco! Lonja i ja smo se dogovorili da napravimo isti ovakav Vrt oko Izvora i

Kapele. Kao na ovom vertepu… (LAZARU. ) Treba da vidiš te stare planove…

Lonjin otac je bio čuveni botaničar i vrtlar. On je zasadio onu aleju pitomih kestena… Stari Gospodin i on su imali divan naum, da naprave istinski Vrt gospodnji… Nije im se posrećilo. Ali, Lonja i ja ćemo napraviti Vrt!

(Grli KNEZA. )Hoćemo li Lave Nikolajeviču?

KNEZ

Da, da..  Ali, prvo moramo jutros da utoplimo kestene. Biće noćas strašan mraz… Vraga bi se oni održali tolike godine, da ih svake zime ne prigrevam, uvijam u krpe i stare novine… Kesten je nežna, osetljiva biljka… Biće!

ADAM

(Grli SVETLANU, poljubi se )Dečice, živećete u Vrtu! Volim te kao da si mi rođena kći.

KNEZ (Grli LAZARA)

Radujem se, mladiću…

ADAM (SVETLANI )

Oduvek sam želeo da imam ćerku, nije mi se dalo… Svejedno, dobiću snaju… (Teatralno, kao u prosidbi ) O, Vaša svetlosti, mila kneginjice, pristajete li da pođete za jednog prostog Crnogorca, kome se ne zna ni đed, ako je uopšte Crnogorac. Moždaje Cigan… Kamo sreće da je Pigmej!

SVETLANA

(Prihvata šalu, u istom tonu ) Kad me sveštenik bude pitao hoću li da zadržim devojačko prezime, reći ću: Ja sam odsad Svetlana Adamović!

ADAM

(Zagrcne se od sreće, otad govori sasvim promuklo ) Kćeri moja! O kako će se Alma radovati!

LAZAR

Sneg! Hajdemo u naš Vrt, kneginjice.

Dvoje mladenaca istrče iz kapele, na sneg.

ADAM

Lazare, donesi naš poklon za čika Lonju. (SVETLANA i LAZAR odu )

Iznenadićeš se… Alma se setila.

KNEZ

Šteta što naše matore devojčice nisu sa nama… Olga je poslednjih dana vrlo nervozna. Uzbudio vaš dolazak, guše je uspomene i sećanja… Teško se kreće, ima neke probleme sa kičmom, ali neće nikako da se leči… Ovde u staroj kući nam je divno, ali vlažno… Predlagao sam joj da idemo na more, mogli smo da kupimo lepu kućicu u Herceg Novom…

ADAM

Eh, žene, žene… Alma opet ima vrtoglavice, kao nekad… Ne znam, nekog

uspomene bole, mene raduju…

Zakašlje se, guši… Odlazi do česme, punim šakama pije studenu šopot vodu.

KNEZ

Adame! Nemoj!

ADAM

Napravićemo im Vrt, kunem ti se… Imam dovoljno novaca…

KNEZ

To ne zavisi od para, moj Adame. Napravićemo Vrt! Hajde, idemo u kuću.

Ne smeš, Adame…

ADAM

Lonja, Lonja… Ja sam car Baltazar, video sam zvezdu na istoku, došao

sam ovamo, da se još jednom poklonim… i napijem ledene šopot vode…

KNEZ

(Odvraća ga od vode) Ja sam car Melhior, care Baltazare, hajdemo kući na vruću rakiju…

ADAM

Lonja! Ja sam, na žalost, lekar…

KNEZ

Dosta, dosta! Baš zato što si lekar ne bi smeo da imaš poverenje u lekare i

medicinu. (Odvrati ga i odvoji od vode )

ADAM

Lonja, voleo bih da umrem “bez žalosti u oku”… Da proživim i tu vajnu smrt kao sve što sam proživeo, radosno… Pigmejci su mi objasnili: nije Smrt sa one, nego sa ove strane života… Pripada životu. Razumeš, Lonja?

KNEZ

Ako hoćeš, dovešćemo i Pigmeje ovamo. Kad budemo uredili Vrt.

ADAM

(Govori sa najvećim naporom, krklja) Zar mogu dve – tri slučajne gluposti… kao što su mrzovolja, bolest… ili Smrt sama… da pokvare, zaprljaju, ismeju i izbrukaju onu nepreglednu Sreću života? Glupo bi bilo, odvratno, da čovek koji je živeo srećno, ljudski, krotko čedo božje, i radosno, slaveći boga i njegov znak – život… “bez žalosti u oku”… umre mrzovoljan… To bi sve poništilo. Neću! Smrt nema nikakvu ideju. Život je makar Nešto… Smrt je Ništa.

Vraćaju se SVETLANA i LAZAR.

LAZAR donosi poklon za KNEZA. Gajde! On pokušava da namesti gajde i dune u pisak svirale.

LAZAR

Gospodine, kako se ovo namešta?

KNEZ

Gajde! (Zgrabi gajde, stisne ih, duva. Razliju se prvi tonovi )

ADAM

Deco, možemo u vertepe… Ja sam car Baltazar, video sam zvezdu na

Istoku, došao sam da se poklonim…

Zapeva promuklim glasom dečju božićnu pesmu. KNEZ duva u gajde. LAZAR zagrli SVETLANU.

 

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *