VIŠE OD IGRE – DRUGI DEO – prva priča

»PETNAEST GODINA POSLE«*

Gradina posle petnaest godina.
Ništa se nije promenilo, sve se promenilo.
Poredak koji je hteo da ovlada budućnošću, a da bi njom ovladao morao je da preuredi prošlost. Najviše je stradala sadašnjost, koja je, kao uvek, nika- kva, čas ovakva čas onakva, kao naša raspoloženja.

Višak prošlosti, višak budućnosti, manjak sadašnjosti.

Šta je bilo u međuvremenu?
Rat, stradanje, oslobođenje, obnova, prva razočaranja.

Guliver se vratio iz ropstva, iz Mathauzena, sa 35 kila, ali sa onim istim vedrim raspoloženjem, uvek oran — živi mozak, luda mašta.

Vraćen mu je, pa oduzet bioskop. Nekadašnji »Koloseum«, prozvan je »Volga«, brzo potom »Kozara«; ili »Šuma«, kako su ga zvali mangupi. Snimio dokumentarni film — o prskalici, izumu Ðorđevića.

Ðorđević smislio prskalicu, dok je bio na robiji. Nagrađen.
Kumić pisao scenario.
Kumić, sinovac pokojnog Leke »bankrota«, naslednik ledare i kuće. Nameravao da snimi film o Kostolomcu. Kostolomac ispao veliki ratni junak, jedan od trojice narodnih heroja iz Gradine. Drugi je Doktor Duško, po ko- me se zove bolnica u Gradini.

Kostolomac poginuo pred kraj rata.

»Mladić s trubom«.

Dragan, sin Milice i Danila, unuk Zube Bojića. Danilo je ostao u Beogra- du, oženio se operskom pevacicom Zojom. Milica — direktor bolnice u Gra- dini. Zuba, direktor Gimnazije, baš toga leta odlazio je u penziju.

Početak leta, juni, Car Konstantin i carica Jelena. »Slučaj« sa Draganom, mladićem sa trubom. Bolnički automobil, jedan od prvih »Fića« u Srbiji, prvi je dobio Tito na poklon, bio je nabavljen za patronažnu babičku službu — Dragan ga razbio.

Beli je izgubio apoteku, ali dobio zvučnik na prozoru. Ceo grad okićen zvučnicima, razglasna stanica — koračnice, obaveštenja, vesti Radio Beograda, pesme i recitacije. Razglasom, koji će se, docnije, razviti u pravu radio–stanicu, upravljao je Drug Gluvi, čovek velikih zasluga — za vreme rata u Gestapo–zatvoru iščupali mu uvo — imao je stalno zapaljenje i gnojenje uva, iako su se oko toga starali svi doktori sveta.

Među saradnicima Razglasne stanice mladi novinar Kumić, čuvar Leki- nog testamenta, arhiva i čudnih antikvarijata. Spikeri su bili Sofija, istinska lepotica, izbeglica iz Makedonije, iz Štipa, nastavnica muzike, i Valentino, jedini glumac pretekao posle rasformiranja gradskog pozorišta.

Badava je Beli molio da razglas ne radi makar kad mu je slava. Na slavi se, dabome, okupila cela stara Gradina — Seja, Simona, Vita–Bas, Buda Špijun, Ðorđević, Apostolović i Vasić, koji je došao samo da čestita. Pojavio se, boga- mi, i Zuba Bojić, da li u prolazu ili tobož po neki lek, tek poslužio se žitom i prekrstio. (Naći će se neko ko će da ga dostavi gde treba!) Vasić, nekadašnji gradonačelnik, rabadžija je. Iz inata! Beli je nadrljao kad je pokvario zvučnik. Smenjen sa mesta sekretara Auto–moto društva!

Kod Belog su se skupljali na spiritističkoj seansi. Kod njega je bio sme- šten kapetan Maksim, kao onaj iz Borine Uloge u svetskoj revoluciji, kad je ne- stao (ubijen? prebegao u Rumuniju?) ostala je Sofija. Šta je zlosrećni Beli još doživeo? Da nosi crni flor i bude u gradskoj delegaciji na sahrani Ðure Salaja (1958)! Njegovoj, potom nacionalizovanoj apoteci dali ime Ðure Salaja!

Nego, otkud toliki kult druga Ð. S. u Gradini? Najviše zaslužan za to opan- čarski radnik Čolak, recitator Burevesnika, član Saveznog veća SSJ, drug druga Ðure Salaja. Ð. S. je u svoje vreme robijao u Gradini, postoji njegova fotografija kod Gulivera. Naša đačka istorijska sekcija je pobedila na republičkom kvizu znanja o Ð. S.! Drug druga Ð. S. ga je često dovodio u goste. Isti Čolak se udvarao Seji, sestri Kapetan Miše, koja je vodila ljubav sa Kosto- lomcem, jedno vreme Komsomolcem, Narodnim herojom iz Gradine, sa njim je imala ćerku, lepoticu Suzanu, o čijem su se staranju brinuli Vita–Bas i Simona, kao da im je rođeno dete. Gospođica Seja, koja se nije uzdržavala, uprkos pretnjama i grdnji, međutim nije htela da čuje za opančara, pa i kad je postao potpredsednik SV SSJ! O čemu će se, štošta, saznati na slavi kod Be- log, a sve objasniti kad se (1966) bude raščišćavalo sa drugom druga Ð. S.

Na špediterskoj i fijaker–stanici caruje Deba Ciganin, pravi kum pred- sednika Tita! Tito je kumovao devetom detetu, Kvametu. Debin najstariji sin Pera je bio prvi Ciganin kapetan JNA! Deba je deci davao imena politič- kih osoba. Pre rata Petar, Andrija i Tomislav, posle rata Naser, Georgi Georgi Dež, Palmiro, La Pasionarija i Kvame, Titovo kumče. Ponovo očekuju prino- vu. Kako li će se zvati? Deba je već u priličnim godinama, ali kad može Čaplin zašto ne bi mogao i on. Cigansko seme. Krajcarice igrao odlično, uzimao pa- re Vasiću, nudio protekciju kod poreske uprave.

Njegova žena, Vida, ponovo u drugom stanju, volela da se šepuri i šeta po Gradini, sa dečjim kolicima koja je dobila od kume. Desetoj bebi, devojčici, dala ime — Jovanka. Međutim, gore u Maršalatu se zbog toga grdno naljuti- li. Drug Gluvi je ispreskakao Debu na pasja kola, nekako su se izvinuli veli- kom kumu da je sve to bila štamparska greška, da je devojčica u stvari — Jor- govanka, a ne Jovanka, pa se sve to nekako zabašurilo, iako je prilično naško- dilo Debinoj reputaciji u političkim krugovima.

Opasnost za fijakeriste i rabadžije — prvi srpski automobil! Sa razglasne stanice — prenos utakmice sa Francuskom, reportaža o prvom automobilu. »Filmske novosti«, na velikom otvorenom ekranu u bašti hotela.

E taj hotel — nekad davno »Srpska kruna«, pa »Berza«, pa »Rajsko- manda«, pa »Moskva«, pa »Morava« — u svoje vreme bio je Lekin, dok Le- ka nije bankrotirao. Došlo vreme da se ruši. Otkud pare za novi hotel? Skupi- lo se. Drug druga Ð. S. odvojio od Sindikata za Radnički dom. Odvaliće se od para za rekonstrukciju Rudnika, u hotelu će jedno vreme stanovati inženjeri. Oko toga će biti, dabome, mnogo gužve, rasprave, nostalgičnog otpora.

U odbrani hotela se istrčao Kumić, umalo nije nastradao. Hotel je u mno- go čemu bio centar i srce Gradine — prenoćište, odlična kuhinja, pozornica, dvorana, letnja bašta, vodoskok…

Igranke u sokolani Doma trgovačke omladine, poklonu Trgovačke banke i Ðorđevića Gradini, 1938. Mladić s trubom i njegova džez grupa. Bubnjar Omlatina, mangup i skitnica, koji često zaglavi u apsu, klarinetista Pera ciga- nin, podoficir JNA, i sama Sofija, kad su je izmolili. (Čak i sa klavsenom!)

Na igranci se pojavljuje najlepša devojka grada, Lela, prate je tri brata Po- povići. Videćemo šta će biti. Zavodnica je Suzana, ćerka Kostolomca i Seke. (Spomenik Komsomolcu.)

Antikvarnica, francuska čitaonica… Jedino mesto gde sme da radi Botvi- nik, povratnik sa Golog otoka, rusofil, neizlečivi. Hapse ga kad im se ćefne; biće ipak da ljuti Botvinik sarađuje, malčice, sa Udbom. I opasnim Bezruki- ćem. U parku je napravljena velika šah–ploča, sa ogromnim figurama. Botvi- nik prilično zarađuje igrajući šah u pare. Mogao je biti i intermajstor, ali mu nisu dozvoljavali da ide iz zemlje, nije imao pasoš. Telefonski šah–meč u čast Dana mladosti. Ima još jednu pasiju: numizmatika, arheologija, antika.

U blizini su iskopine i tragovi starog grada na Limesu.

Šta je bilo sa »ruskim«, a šta sa »nemačkim« grobljem… Porodična pa državna kosturnica. Bazen na »nemačkom« groblju, pločama popločana uli- ca od železničke stanice do centra. Kostolomac ili Komsomolac?

Od starih kadrova iz Gradine najviše se uzdigao Čolak, nekako je ispalo da je on »drug druga Ðure Salaja«. Zauzeo se da Takovska ulica dobije ime Ðure Salaja, dovodio Ðuru u Gradinu, da obiđe samicu u KPD u kojoj je ro- bijao. Drug druga Ðure Salaja bacio oko na Seku… Seka, u svoje vreme, vodila ljubav sa Kostolomcem. Jeste, imali su i dete, onu najlepšu i najslobodniju devojčicu u gradu, Suzanu. Seka nije bila samo radodašna Kostolomcu, nego i drugima, kad su tražili. Samo nije htela da dâ Čolaku.

Poslednja dama, stara simpatija Becića koji, zajedno sa Mošom Marjano- vićem, još igra u »Dinamu« iz Pančeva, ali katkad dolazi i u Gradinu, na sla- vu rođaku Belom i da se vidi sa Sekom.

Sprema se proslava 15–ogodišnjice Ustanka.
Kakav će biti spomenik?
Kakav program proslave?
Počinje prekrajanje i udešavanje istorije po meri budućnosti. Guliverove fotografije — materijal za izložbu, ali pod uslovom da se neka lica izbace sa velike slike sa terase opštine kao i iz fotografije pred crkvom. Guliver, dabome, brani istinu, koliko može.

Kako objasniti junačku pogibiju poručnika Miše? Pobednici nisu radi da dele slavu sa tamo nekim ludim poručnikom stare vojske. Simona se užasno naljuti na Gradinu. Odluči da se vrati u Francusku, u Tulon, gde je nasledila mali hotel–kupleraj. Vita–Bas ne može da ostavi svoju staru majku, devede- set osam godina. Šta da se radi? Oni će se ipak vratiti.

Orden Legije časti.

U sastavljanju spiska zaslužnih za otpor fašizmu Guliver, član odbora za podizanje spomenika, brani Leku, opisuje njegov šipak, svoje: »Oprem dobro«. Međutim— sve se to ceni kao »malograđanski i anahroidni« ispadi, ubeđivač Drug Gluvi. Ali i njemu će doći crni petak — paškvila i skeč.

Sve će se, opet, srušiti na Kumića.

»Radnički« se sasvim ofucao, može se desiti da ispadne iz lige, iz Potsa- vezne u Zonsku. Baš u godini jubileja! Šta da se radi? Možda je crnoberzija- nac, bivši internacionalac Becić dobrodošao?

Da ga uzmu za trenera? Becić ima tri ideje: Promeniti propozicije takmičenja, reorganizacija FSJ; potkupiti protivnike; udesiti sa sudijom.

Dragan i Omlatina se rešavaju da beže iz zemlje u svet. A sve bi to moglo da počne, recimo, onog dana kada je Jugoslavija pobedila Francusku sa 2:1.

Razglasna stanica je pravila prenos. Slavilo se u celoj Gradini. Najviše u Ciganmali, ali i u gradu. Zvučnik na apoteci Belog.

Tog leta se desilo vazdan čuda.

Osim što je Dragan razbio »Fiću«, Suzana je tog leta lansirala kupaći ko- stim iz dva dela, skakala sa trambuline,pao joj gornji deo, videle joj se sise!

Bilo nekoliko raskalašnih žurki.

Mora biti da je uš’o đavo u Gradištance, čak i čuveni brigadiri se napili na akciji. Razne priče o brigadirima koje su vratili iz Svetozereva. Zbog svega to- ga je hitno zasedao GK NO i doneo odluku da se ponovo vrate đački kačke- ti, kecelje i bere–kape za devojke, a tamansu bili ukinuti. Još da se zabrani da se mladež viđa u gradu bez pratnje starijih posle devet sati!

Itd…
Nego, hajd’mo, s pomoću Božjom!

 

VIŠE OD IGRE

DRUGI DEO SERIJE

 PRIČA PRVA

KO JE IGRAO KAZAČOK?

I.

JUGOSLAVIJA! JUGOSLAVIJA!

 

I,1

 

Zvučnik razglasne stanice. Zvučnici svuda po Gradini. Čitav grad

okićen zvučnicim. U toku je radio prenos utakmice Jugoslavija –

Francuska. Reporter Radivoje Marković u zanosu.

Jedan zvučnik nasred Trga. Na Trgu ogromna masa ljudigrađani, seljaci, vojska, dečurlija¼ Svi slušaju prenos. Među njima treba da zapamtimo jedno simpaticno, prijateljsko lice.

KUMIĆ – mladić sa naočarima, reklo bi se – šeprtlja, uvek dobre volje. Pojavljivaće se često u našoj prici, kad god zatreba. Uvek će se udesiti zgoda da nam kaže, došapne, šta treba, direktno u kameru.

Drugi zvučnik na zgradi Načelstva, Gradske kuće. Treći u gradskom parku. U parku, usred travnjaka, na platou od šljakešahovska tabla sa razmeštenim figurama. KUMIĆ igra šah sa jednim sedim, namrštenim čovekom. To je BOTVINIK. Četvrti zvučnik na peronu železničke stanice. Peti na banderi, na raskrsnici, prema groblju u Ciganmali. Šesti na balkonu apoteke. Sedmi na prašnjavom skveru gde se nalaze fijakersko-špediterska stanica i gradska vaga. Osmi na letnjoj pozornici u bašti starog hotela ”Berza”. Svet sedi za kafanskim stolovima i “navija”. Deveti zvučnik u krugu zatvorskog dvorista robijašnice KP doma.

Robijaši na prozorima sa rešetkama navijaju.

Jugoslavija! Jugoslavija!

 

RADIVOJE

Goool!

Gradina proključa. Pozdravlja pobedu Jugoslavije.

I,2.

KUMIĆ se začas nađe na spomeniku vojniku, maše zastavom. Masa zaurla: Jugoslavija! Jugoslavija!

 

I,3.

Na balkonu starog Načelstva, u kome je sad smešten Srez, pojave se slavodobitno oni koji su sad na vlasti ili bliski vlasti –

 

PREDSEDNIK SELJA, ČOLAK, GLUVI… Gle! Pored njih, iza njih, opet – KUMIĆ. Skandirajui oni. ČOLAK, kao da je on dao pobedonosni gol, otpozdravlja masi. Sa strane, malo zaklonjen, BEZRUKIĆ, načelnik Udbe.

I,4.

U gradskom parku. BOTVINIK, poruši figure, drekne: Jugoslavija!

Pored njega – KUMIĆ!

I,5.

Iz gimnazije izjuri direktor ZUBA BOJIĆ. Maturanti bacaju u vazduh starog profesora. Među đacima je i njegov unuk DRAGAN, sin DANILA ŽIVIĆA i MILICE BABICE, junaka prvog dela serije.

DRAGAN

Živeo moj deda!

I,6.

GULIVER izjuri iz bioskopa (daje se Čudotvorni mač) umalo se ne sudari sa KUMIĆEM.

GULIVER

Kumić, ko ga dade?

KUMIĆ

Čajkovski!

GULIVER

Željko ili Zlatko?

KUMIĆ

Iz penala. Idemo dalje!

GULIVER se pridruži masi na Trgu koja je sve veća.

 

I,7.

Na groblju. POP ČEDA peva opelo, zastane, osluškuje. Neko od ožalošćenih drekne: GOL! Poklopac kovčega se otvori, mrtvac se uspravi, sedi.

MRTVAC

Ko je pobedio?

KUMIĆ

Naši.

MRTVAC

E, sad ne žalim da umrem.

Mrtvac se, zadovoljan, osmehnut vampirskim osmehom, zavali u kovčeg, KUMIĆ ga poklopi.

I,8.

Cigani u Ciganmali dokopali ćemene i bas, zasviraju kolce, trče, svirajući, prema gradu. Oficir PERA GALOV vadi pištolj, puca u nebo. Zgrabi klarinet, svira.

I,9

Železnička stanica. Peron. Voz ulazi u stanicu, lokomotiva naglo koči, sirena pišti. Putnici iskaču kroz prozore, trče u susret ljudima sa perona, grle se.Na prozoru vagona I klase – BECIĆ, u belom odelu, sa šeširom. Kao nekad, onda, pre četvrt veka, samo malo oćelavio.

BECIĆ

Šta je bilo?

KUMIĆ

2:1!

BECIĆ baci šešir u vazduh.

I,10.

Na balkonu apoteke pojave se BELI i SEKA ŠLJIVIĆEVA, raširenih ruku. Uz njih je TETKA. Vrište – JUGOSLAVIJA! JUGOSLAVIJA!

I,11.

Na špediterskoj stanici. Fijakerista DEBA i VASIĆ, nekadašnji gradonačelnik sad taljigaš, iz inata. Gle! I konji se raduju, pripinju se, njište.

DEBA

Živeo drug Tito! Živeo moj kum!

VASIĆ

Pa nije on dao gol, nego Čajkovski.

DEBA

Ali, da nije mog kuma, ništa ne bi bilo. (Skandira.)

Tito – Partija!

VASIĆ

(Hrani konja zobnicom, sikće.) Jebo ja tvoga kuma. Crko         dabogda.

I,12.

Iz Francuske čitaonice izlaze SIMONA i VITA BAS, razgovaraju na francuskom, sretnu KUMIĆA, iza njih trčka BUDA ŠPIJUN.

VITA BAS

Verujte mi, Simon, iskreno sam se nadao da će biti               nerešeno. Ali taj Čajkovski… Pa on i nije Srbin. Inače, zna se, i ostaje, zauvek: “Volimo Francusku kao  što je ona volela nas.”

SIMONA

Ko je pobedio?

KUMIĆ

Izvinite, madam, Jugoslavija.

SIMONA

Pa – mi! Baš lepo.

BUDA

(Pokloni joj buket cveća.) Za našu lepu Francuskinju.

I,13.

Pogled na Trg sa balkona zgrade u kojoj je smeštena razglasna stanica. Na balkonu – KUMIĆ, SOFIJA, VALENTINO, DRUG GLUVI. KUMIĆ lupa u doboš.

I,14.

 

KUMIĆ u parku, ređa razrušene šahovske figure, pomaže BOTVINIKU.

KUMIĆ, u kameru:

U čitavoj istoriji Jugoslavije ništa nije moglo tako da ujedini zemlju, narod i vlast, komuniste i reakciju,  čak i Srbe i Hrvate, Makedonce i Slovence, kao futbal.  To nije bila igra, to je zaista bilo nešto

 

VIŠE OD IGRE

I,15.

Špica. Ispod špice off glas KUMIĆA.

KUMIĆ, u kameru:

Naša zemlja nikad nije izgledala srećnija, ponosnija,  silnija i voljenija, nego ponekad kad bi pobedila naša   fudbalska reprezentacije. Na primer, kad smo ono pobedili Francusku i plasirali se za svetsko prvenstvo… Ili kad smo pobedili Ruse na   Olimpijadi u Finskoj…

Jugoslavija! Jugoslavija! Orilo se iz svih grudi.

Zajedno, zagrljeni i najljući   neprijatelji – Titovci, Dražinovci, Ibeovci…Vlast, radnici, seljaci, poštena inteligencija, deca i starci, sav narod.  Ličilo je to na srećnu zemlju, a mi na srećan narod.

 

 

II.

RAZGLASNA STANICA

II,1.

Razglasna stanica, poveća prostorija u jednoj dvospratnoj zgradi na Trgu, sa balkonom okrenutim Trgu. Stari mikrofon, radio aparat Kosmaj, gramofon sa nekoliko ploča, knjige, novine… Poljski telefon, sa induktorom i ručicom. Sve pomoću štapa i kanapa. Prepotopski izlupani doboš, sa kojim se igra KUMIĆ. Ko je još tu?

DRUG GLUVI, stalno se drži šakom za svoje istorijsko uho, uho kome treba da zahvali za sve što je stekao, naročito politički položaj i ugled. SOFIJA, zgodna, lukava žena, nastavnica muzike.

VALENTINO, doskora glumac gradskog pozorita, koje se, kao mnoga druga pozorišta, rasturilo pedesetih godina, spiker Razglasne stanice.

GLUVI

A sad “Titov Naprijed…” Od Vladimira Nazora. Raspali!

VALENTINO prilazi mikrofonu, nakašljava se, spreman da drekne…

GLUVI

Čekaj! Čekajte… Imam bolju ideju. (KUMIĆU.) Mani taj           doboš. Brzo sastavi jedan telegram.

KUMIĆ

(Odlupa na dobošu nekoliko tektova.) Kome? Tirketu?

GLUVI

Ko ti je sad pa taj?

VALENTINO

Savezni kapiten naše reprezentacije.

GLUVI

Kaže se – kapetan. Ali on je pojedinac. Ne može se               pojedincu. Osim u slučaju, ali…

KUMIĆ

(SOFIJI.) Zna se ko je jedini pojedinac u našoj zemlji.

SOFIJA

Mali, ne zveckaj zvečku, ne čačkaj mečku…

KUMIĆ

Srećom, gluv je kao top.

VALENTINO

More, samo se pravi gluv.

GLUVI

Pa, recimo, Futbalskom savezu Jugoslavije. A Ce-ka-u?           Šta mislite? (Odmah na telefon.) Ipak, da pitamo druga           Čolaka.

SOFIJA

Bolje nemojte, on će reći da čestitamo Sindikatu i               drugu Đuri Salaju.

 

VALENTINO

(Dere se u mikrofon.) “Drug Tito jaše na čelu kolone uz         usku stazu planinsku… Visoko…”

Dole, na Trgu, narodno veselje, kolo.

SOFIJA

ita pozdravni telegram za FSJ.) “Građani i radni  ljudi Gradine okupljeni na veličanstvenom mitingu  povodom pobede naše futbalske reprezentacije, upućuju  svoje najsrdačnije čestitke… I obećavaju…” (Ne zna kako da nastavi, zbuni se, gleda nemoćno u KUMIĆA.)    

Šta obećavamo?

II,1

Zvučnici trešte. Jedan je instaliran na balkonu apoteke na Trgu.

BELI, apotekar iziđe na balkon, u besu začepi uši, ne može više

da sluša. Iz zvučnika se dere VALENTINO. “Titov naprijed”.

 

BELI

“Naprijed, naprijed!” Dosta, pizda vam materina.        Poludeću! Jebo vas Nazor. Stalno Nazor. Kad već morate  da se derete, što ne pustite Djuru Jakšića. “I ovaj   kamen zemlje Srbije, što preteć suncu dere se kroz   oblak…”

 

II,3

Razglasna stanica. KUMIĆ, lupa u doboš, kao nekad opštinski dobošar.

KUMIĆ, u kameru:

Ovo je stari doboš. Opštinski dobošar Steva, zvani Cvr, je pre rata, za vreme okupacije, i posle oslobodjenja,ovako objavljivao sve naredbe vlasti: “Oj, narode, čuj  i počuj…” Sačuvao sam ovaj doboš za uspomenu na davna vremena informisanja.

Mi smo, medjutim, krenuli krupnim koracima – naprijed!     Titov Naprijed! Elektrifikacija, industrijalizacija i   razglasna stanica! U Razglasnoj smo radili nas četvoro. Drug Gluvi. Uvo mu iščupali u zatvoru. Niko nije dalje uznapredovao akonto jednog iščupanog uveta od njega. To mu je bila glavna  diploma… Sofija, nastavnica muzike. Veoma talentovana pijanistkinja. Pobedjivala je na mnogim takmičenjima… Valentino, glumac našeg pozorišta, koje je rasformirano1954. godine.  I ja. A ko sam ja, to će se tek videti i čuti, jer i     sam, pravo da vam kažem, ne znam ko sam. Recimo – gradski dobošar. (Lupa u doboš.)

Orkestar dece harmonikaša. SOFIJA diriguje. Neka dosadna pesmica.

KUMIĆ pored radio aparata “Kosmaj”, bira stanice, radio krči, nađe neki od prvih šlagera iz Pedesetih.

KUMIĆ, u kameru:

Nismo narodu samo dosađivali recitacijama, marševima,    vestima i govorima – puštali smo i prve radio reklame   Radio Beograda. One slatke “jabuke i trešnje”… “Kad tebe ljubio sam zadnji put, tad trešnje cvale baš su  sve…” Drug Gluvi se pravio da ne čuje.

 

II,4.

“Jabuke i trešnje”. U gradskom parku, ispod zvučnika. Mladići i devojke, đaci, njišu se po taktu šlagera.

OMLATINA, prilična mangupčina, igra šah sa starim BOTVINIKOM,gubi, ruši figure, plaća opkladu. BOTVINIK mu se smeje, uzima novac, protrlja bradu.

III.

 

 

CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA

III,1

Fijaker. DEBA, fijakerista, vozi BECIĆA kroz Gradinu, prema apoteci na Trgu.

DEBA

Gosin Beciću – je l se vi ne ljutite da vas zovem    gospodin, nekako mi ne ide uz vas drug Becić – vi se razumete u futbal. Šta mislite je l‘ ćemo da budemo  prvaci sveta. Ili možda Urugvaj?

BECIĆ

Mi. Ne brini, kume.

DEBA

Beco, vi znate ko je moj kum? Ko je krstio mog Kvameta? Maršal!

BECIĆ

Koga, bre, Kvameta?

DEBA

Mog sina. Šestog. Cigansko seme ne može niko da utre.   Šest sinova, tri ćerke! Zasad. Ene su. Znate moju Vidu?  Vido! Vidi ko nam je došao u Gradinu. Gospodin Becić!  Kvame, ljubi te ćale u dupence!

Na trotoaru. VIDA, DEBINA žena, opet u drugom stanju, gura kolica sa Kvametom, pored nje se vrzma još dečurlije, Cigančići. Deca otmu kolica, trče niz strminu ulice, umalo se ne razbiju. Jedno Ciganče, NASER, trči za fijakerom, dere se…

CIGANČE

Ćale!

Zakači se pozadi za fijaker.

BECIĆ

Kakvo je to ime Kvame? Što mu nisi dao neko lepo srpsko  ime. Mile, Dragi… Kvame!?

DEBA

Po – Nkrumahu. Iz afričke zemlje Gane. Imam i jednog    Nasera, onog pozadi. I jednog Nehrua, starijeg. Kolica   nam poslala kuma Jole, Jovanka. I pelene za Kvameta. Ne znam kako da im se odužim.

Ošine, konji zakasaju. Fijaker kroz grad, preko Trga pored starog spomenika vojniku.

Prolaze pored GULIVEROVE fotografske radnje. GULIVER stoji pored izrezane figure Čarli Čaplina u prirodnoj veličini, zagrljen sa Čaplinom, pozdravlja BECIĆA.

III,2

Kroz grad. KUMIĆ vozi trocikl kolica, žičana korpa puna sifona soda vode.

KUMIĆ, u kameru:

Car Konstantin i carica Jelena. Letnji sveci. Danas slavi Beli apotekar. Kod Belog će se skupiti staro društvo. Moram da odnesem soda vodu. I dve štangle leda – da vino bude hladno. Valentino zna da je Belom danas slava, zbog toga se sa njim inati. Imaju oni neki stari neraščišćeni račun, ko zna zbog čega.

III,3

Naizmenično – Razglasna stanica i balkon na zgradi apoteke.

VALENTINO

(U mikrofon.) Religija je opijum za narod. Međutim, u našem gradu još uvek postoje izvesne zatucane osobe…

BELI

(Sa balkona, dere se…) Narode, Valentino je peder! On nije nikakav glumac.

VALENTINO

Kao što je, na primer, vajni farmaceutski apotekar, da ime ne pominjemo, koji…

BELI

Narode, ljudi! Samo ime kaže – Valentino. Njega su otpustili iz vojske. Peder!

III,4

KUMIĆ stiže do apoteke, istovaruje led i sifone.

Utom stiže fijaker sa BECIĆEM. BELI, još uvek na balkonu, zapušio uši, da ne čuje VALENTINA. Ugleda BECIĆA, vrisne od sreće.

BELI

Beco, braco!

BELI trči u susret gostu, prihvata ga, grli, cmače.

 

BELI

Znao sam da nisi zaboravio. Car Konstantin i carica Jelena.

DEBA

Srećna slava! Mi slavimo Prvi maj. I – Đurdjevdan.

KUMIĆ

Gde ovo da istovarim?

BELI

Ne znam, ne znam… Nosi u podrum, u komarnik.

III,5

Kod BELOG u kući. Slavski kolač. Sveća. Slavsko koljivo. Ikona Car Konstantin i carica Jelena. Kandilo.Salon, trpezarija. Slavski ručak. Gosti za stolom – BECIĆ, SEKA

ŠLJIVIĆ, SOFIJA, SIMONA, VITA BAS, ĐORĐEVIĆ, APOSTOLOVIĆ. BELI i TETKA. VASIĆ, po običaju, kasni.

VASIĆ

Izvin‘te, morao sam da se presvučem…

BECIĆ

Staro društvo… O, koliko se radujem ovom susretu sa vama.

BELI

Beco, sećaš se kad ste, ono, prvi put dolazili u Gradinu? Čik pogodi. Pre? Pre? Dvadeset pet godina!

TETKA

Kako vreme brzo prolazi.

BELI

Na Duhove Trijes prve. Igrali “Gradjanski” “Radnički”.Četri – tri. Za njih.

APOSTOLOVIĆ

Ja sam predavao pehar… Eh, stara dobra vremena! Spolja, iz zvučnika, se čuje neki marš.

BELI

Poludeću! Onaj buzer to namerno. Samo da me živcira.

ĐORĐEVIĆ

Draga Sofija, vi radite na toj razglasnoj stanici,zašto nešto ne preduzmete? Baš nema smisla. Nek nas poštede, bar na današnji dan! Slava je.

SOFIJA

Mogli biste, Beli, da isključite kabl? Ništa lakše.

BELI

 

Je l‘?! Pa da me Gluvi raščereči i preda na milost i nemilost Bezrukiću. Hvala, imali smo zadovoljno.Smenili su me sa mesta sekretara Auto-moto društva…Politički ne odgovaram. Ja! Ja, koji sam imao i prvi “cindap”. I prvi automobil u gradu. I učestvovao u trci Beograd – Kragujevac…

APOSTOLOVIĆ

Kao u logoru. Dok sam ležao, u Mitrovici, tako sudrečali po ceo bogovetni dan. Da oprostite za ovaj glagol, kecali nas u zdrav mozak.

 

ĐORĐEVIĆ

(SOFIJI.) Iščupajte vi kabl. Vas neće optužiti, vi ste njihova glasnogovornica.

SOFIJA

Da li ste time hteli reći, gospodine Đorđeviću, da ne pripadam ovom vašem društvu?

BELI

(BECIĆU.) Gospođica Sonja stanuje kod nas. Profesorica klavira. Nešto će nam i otsvirati. Draga osoba. Veoma draga.

TETKA

Naše dete.

BECIĆ

(BELOM.) Da ne nameravaš da se ženiš?

BELI

Taman posla. U ovim godinama!

BECIĆ

Zašto? Ja bih se, na primer, odmah oženio samo ako bi Seka pristala da pođe za mene.

SEKA

Čuli ste?! Proševina, sto pedesetprvi put! (SOFIJI.)

Pripazite se, mila moja, on je veliki mangup.

Na vratima trpezarije pojavi se KUMIĆ.

KUMIĆ

Prijatno. (Buket jorgovana za TETKU.) Tetka Zoro, pozdravlja vas privatna radionica za proizvodnju leda, soda vode i bezalkoholnih napitaka Ćopić. (BELOM.) I srećna slava, domaćine.

BELI

Je l‘ on ovo mene zeza? Čujte vi… vi, druže, poručite vašem kolegi i propalom glumcu Valentinu da ne ugrožava mir poštenih gradjana. Stići će ga kad tad moja kletva. Dabogda grom tresnuo u vašu Razglasnu stanicu! Car Koča i carica Jela će mu se osvetiti; premda je isti već dovoljno kažnjen svojom seksualnom manom. Pogledajte malo bolje, on… taj vaš vajni recitator ne nosi šlic na pantalonama ovde, napred, nego pozadi, da prostite, na bulji. Hi-hi!

TETKA

Beli, za ime Boga!

BELI

Pardon, gospodo. (Kikoće se u bradu.)

III,5

Posle ručka. SOFIJA za klavirom. Svira. Sveti Franjo razgovara sa pticama”.

TETKA

(APOSTOLOVIĆU.) Franc List.

APOSTOLOVIĆ

List? Ma nemojte!

TETKA

“Sveti Franjo razgovara sa pticama”. Sofija se sprema za savezno takmičenje pijanista u Zagrebu. Bila je druga iz klavira na republičkom.

VASIĆ

Hm! Sveti Franjo! Danas su Konstantin i Jelena. Slava je. Može li nešto srpsko, drugarice?

SOFIJA se začas snađe, preludira Bude se Istok i Zapad”. Snažni akordi.

VASIĆ

Ne! Samo to ne. Može i Sveti Franjo. Madam Šljivić, biste li vi, ali nešto naški. “Sojčice, devojčice…”Gospodin Vito!

 

Smena za klavirom. SIMONA i VITA BAS, kao nekad – Ko je srce u te dirno”. Gosti, posuženi kafom i vinom, razmeštaju se po salonu u manje grupe.

BECIĆ i SOFIJA razgledaju posuđe, odličan porcelan i kristal. On zapali cigaretu na slavskoj sveći, zagleda čirak.

BECIĆ

Lep rad, staro srebro. Original “Pirkenhamer”! Šteta što je serviz rasparen. (Zvecne noktom kristalnu čašu.) Čujte taj zvuk? “Lobermajer”!

SOFIJA

Vi se razumete u antiku?

BECIĆ

Pomalo. Imam i nešto što bi vas moglo interesovati. Ja se, znate, zanimam pomalo antikvarijatom. Lampe, stari satovi, tepisi i nameštaj… Naišao sam na jedan divan,prilično očuvan klavsen, ili klavirkord, kako se kaže. Preko, u Bavaništu. Preteklo od Nemaca. Mogao bih da dobijem vrlo povoljno. Pa, ako vas zanima…

SOFIJA

Klavsen!? Kako da me ne interesuje.

Prilazi im TETKA. Zanesena SOFIJOM, pomiluje je po kosi.

TETKA

Sofi! Zar nije lepa? (Primeti BELOG da naliva čašu i pije naiskap.) Zar ne bi bili divan par? Gospodin Beco,hajde, nagovorite ga. Vas će poslušati.

BECIĆ

A pristaje li mlada?

TETKA

To je moja briga.

TETKA poljubi SOFIJU u teme. Primeti kako BELI krišom pije vino, pođe k njemu, otme mu čašu.

TETKA

Beli, dete, pa obećao si…

BECIĆ upitno pogleda SOFIJU, ona se smeje.

SOFIJA

Slatka bakuta! Hoće pošto poto da me uda.

BECIĆ

Pa, boga mi, ne bi vam bilo loše. Lepa kuća, ima tu još štošta vrednog. “Bayer” im je ostao dužan pre rata, sad im je, akonto duga za neisporučenu robu, otvorio račun u Zirihu. A i mladoženja nije za bacanje. Jeste, malko je ciknuo, ali, kako se kaže, bez starca nema udarca…

(Pokuša da je štipne.)

SOFIJA

Gospođice Seko, štipa se…

SEKA

Čuvajte se, đavo je on, Sofija. Matori vragolan.

SOFIJA

A klavsen?

BECIĆ

Posao je posao.

III,6

Kroz Gradinu, glavna ulica.

KUMIĆ, opet na trociklu, donosi novu količinu sifona. Zaustavi ga

SUZANA, vraški zgodna cura, u žiponu.

SUZANA

Kumić, povezi me jedan krug.

Ne čekajući odgovor, ona uskoči u korpu trocikla, zabaci se, landara lepim, dugačkim nogama. Prolaznici se zgražavaju.

Prolaze pored GULIVEROVE fotografske radnje. Na trotoaru nekoliko građana, među njima ZUBA BOJIĆ, direktor Gimnazije i jedan debeli tip SELJA, predsednik opštine.

GULIVER

Kumić!

SUZANA isprska GULIVERA sifonom.

GULIVER

Blesava osoba. Ista majka! More, ni otac joj nije bio bolji, pa nek je sto puta narodni heroj.

 

ZUBA BOJIĆ i SELJA posmatraju scenu, zabrinuti.

 

SELJA

Savez boraca bi morao nešto da preduzme. Mislim konkretno.

ZUBA BOJIĆ

Mi smo sve sa svoje strane, što se tiče škole…Nastavničko veće joj popravilo četiri dvojke. Ja sam,protivno svojim principima, povukao svoj strogi ukor pred isključenje. Oh, samo da se jednom završi matura! Nek ide u Beograd, na studije, u cirkus, gde god hoće,samo nek nas kurtališe bede. I bruke!

SELJA

Sredili smo za stipendiju. Šta ćete, druže Bojiću, naše dete. Sin puka, ako ste čitali…

ZUBA BOJIĆ

Čitao sam, čitao, druže Seljo…

Trocikl prolazi pored biste narodnog heroja KOSTOLOMCA. Spomenik na postamentu na ulazu u park. SUZANA partizanski, stisnutom šakom, pozdravlja bistu.

SUZANA

Zdravo, ćale!

KUMIĆ, u kameru:

Suzi je ćerka jedinog narodnog heroja iz našeg grada.Istina vanbračna. Možda ste čuli za našeg Kostolomca? Ili Komsomolca?

Insert iz prvog dela serije – KOSTOLOMAC u karakterističnim scenama – na utakmici, sa klavirom, sa SEKOM ŠLJIVIĆ, u šumi, sa partizanima.

 

Kostolomac ili Komsomolac? Ali to je druga priča, biće vremena, ispričaćemo… Sad moram da požurim.

KUMIĆ

(SUZANI.) Hoćeš na plažu?

SUZANA

Moram kod teča Belog, na slavu. Obećala sam kevi.

KUMIĆ vozi tricikl sa SUZANOM i sifonima soda vode.

III,7

 

Apoteka. Kod BELOG, posle savskog ručka. Grupa – APOSTLOVIĆ, ĐORĐEVIĆ, VASIĆ

APOSTOLOVIĆ

(VASIĆU.) Zar zaista morate da taljigate?

VASIĆ

Ne moram, ali hoću. U inat!

APOSTOLOVIĆ

Kome?

VASIĆ

Njima! I vama. Svima! (Ustane, polazi.) Izvinite, moram na posao. Svratio sam samo da čestitam.

ĐORĐEVIĆ

Živci i nervi.

TETKA

Zamislite! Predratni načelnik gradskog poglavarstva -taljigaš! Kao u Rusiji!

ĐORĐEVIĆ

Vasić! Piša uz vetar. Misli da će nekog da potrese i gane. Zajebavaju ga fijakeristi i taljigaši, uzimaju mu pare na krajcarici. Dragi moj Apostoloviću, izgubili smo… Tropa. Jedini način na koji možemo da im se svetimo je da ostanemo ono što smo bili – gospoda. A Vasić nikad nije bio gospodin.

 

APOSTOLOVIĆ

I da zgrćemo pare! Živeli! (Kucnu se.) Imam dobar posao za vas.

ĐORĐEVIĆ

Opet kamilica i lekovito bilje? Svilene bube?

APOSTOLOVIĆ

I to su nacionalizovali. Zamislite! Zabranili svilene bube! Malo im bilo to, zabranili da se na utrinama i po livadama beru kamilica i žalfija! Čak i lipa! Mogu samo njihovi pioniri. A taman sam bio razvio posao. (Priđbliže, poverljivo.) Ovo je mnogo sigurnije. Treba samo malo podrške za početak. Grobnice! Stiglo i njima vreme za umiranje, a voleli bi da se razbaškare na najboljim parcelama na Novom groblju. Plaćaju, ne pitaju.

ĐORĐEVIĆ

Kako vas nije sramota, gospodine Apostoloviću, pa vaš otac bi se prevrnuo u grobu. Da niste i njega prodali,onako đuture, sa grobnicom?

APOSTOLOVIĆ

Pardon! Ne smete tako sa mnom da razgovarate. Nisam vam ja Vasić.

ĐORĐEVIĆ

I niste! Vasić prkosi, on nosi svoj krst.

APOSTOLOVIĆ

Ja sam svoje odležao. Četiri i po godine u Mitrovici – na pravdi boga. Konfiskacija.

ĐORĐEVIĆ

Meni govorite o nacionalizaciji?! Rudnik, ciglana,mlin, kožara… Plus električna centrala!

APOSTOLOVIĆ

Zato i ne mogu da vas razumem. Kako možete da služite komunistima?

ĐORĐEVIĆ

Toza Đorđević nikad nikom nije služio. Ni kralju! Ne,gospodine, ne služim ja komunistima – oni služe meni!

APOSTOLOVIĆ

Ali, prodali ste dušu đavolu. Postali ste član Saveza.

 

ĐORĐEVIĆ

Nisam još. Još se cenjkaju, još mi ne nude. Čim budu ponudili – prihvatiću!

APOSTOLOVIĆ

(Zagrcne se.) Lepo, bogami.

ĐORĐEVIĆ

Kad može jedan Ivo Andrić, može i Svetozar Đorđević. Ja da budem pametniji od najpametnijeg?

APOSTOLOVIĆ

Ne radi se ovde o pameti, nego o časti i poštenju.

ĐORĐEVIĆ

Vi meni o časti, a prodajete porodičnu grobnicu!?

Umalo se ne potuku, smiruju ih TETKA i SEKA, koja je – vidi se –gucnula malo više višnjevače. TETKA nudi tortu, SEKA rakiju.

TETKA

Rozen torta. Iz moje ruke.

SEKA

Višnjevača! Ide uz tortu.

Iznenada u salon bane SUZANA. Iza njenih leđa KUMIĆ.

 

SUZANA

Za domovinu, s Titom. Srećna slava! (Grli TETKU, kniks BELOM.) Srećna slava, tečo. Gde je to žito?

Nagrne da jede slavsko koljivo, velikim zalogajima, punih ustiju nudi KUMIĆA, trpa mu u usta punu kašiku.

SUZANA

(KUMIĆU.) Kako se kaže? Srećna slava! (Preksti se pred  svećom.) Prekrsti se, hajde. Ovako. Vo imja Oca, Sina i Svjatago Duha! Amin. Trebalo je da dovedemo Gulivera da slika kako jedan napredni omladinac, propali student,novinar “Glasa naroda” i dopisnik Radio Beograda, član ideološke komisije Ge-Ka omladine njupa slavsko žito…

Dabome, neki su zgranuti, neki se smeju.

SEKA

(Smeje se.) Suzi, vidi ko nam je došao! Lepi čovek!

SUZANA poleti u zagrljaj BECIĆU.

SUZANA

Mamin švaca! Opet ste došli da prosite moju mamu? Tata!

BECIĆ

Ne vredi. Neće. Tvojoj mamici više odgovara da ostane udovica narodnog heroja, nego supruga slavnog, ali isluženog futbalera, internacionalca, reprezentativca Jugoslavije sa svetskog prvenstva u Urugvaju…

SEKA

Večitog mladoženje. I crnoberzijanca. Suzi, pogledaj šta sam dobila. Šuškavac!

 

SEKA oblači mantil, šuškavac, ludu modu Pedesetih. Šuškavac je zavijen u zavežljaj. Šeta se po salonu, pred ogledalom, kao maneken. Popila je malo više.

BECIĆ

(SEKI.) Stara koka, dobra juha!

SUZANA

(Oduševljena.) Kevo, oborićeš Gradinu s nogu.

BELI

(BECIĆU, tužno.) A meni?

BECIĆ

Ima i za tebe. Nabavio sam sto dvadeset komada… Jedan moj drug, futbaler takođe, doneo sa turneje po Italiji – dvesta dinara komad.

 

SUZANA pridržava šuškavac i KUMIĆU, pomaže mu da se obuče. On se nećka.

SUZANA

Lepo ti stoji. Ideološki šuškavac. Pljunuti Lola Ribar u šuškavcu.

KUMIĆ, u kameru:

Znao sam da se ovo ne može završiti bez gužve. Gde god je Suzi tu je gužva.

I drugi se interesuju za šuškavce, neki probaju, čak i TETKA.

TETKA

Baš da vidim.

BELI, u šuškavcu, pijan, iziđe na balkon. Zgrome ga zvučnik i “TITOV NAPRIJED!”, okuraži se i iščupa kabl zvučnika.

KUMIĆ, u kameru:

(Off.) Beli iščupao kabl! Samo se čulo, kao puvanjak,Valentinov kreštavi glas… Pri-i-i-jed… A onda je nastao skandal!

III,8

Na vratima se pojave GLUVI, VALENTINO. Iza njih – BEZRUKIĆ, strah i trepet Gradine.

GLUVI

Ko je iščupao kabl? Ponavljam. Ko onemogućava emisije gradske razglasne stanice? Ko je iščupao?

Svi su na nogama, uplašeni. SIMONA i VITA BAS pored klavira, ona preludira. VITA pevuši “Tri kišne noći u septembru”. BELI klone u nesvest. Međutim, SEKA se isprsi.

 

SEKA

Ja!

GLUVI

Drugarice Šljivić!?

SEKA

Ovim rukama. Ovako.

GLUVI

Zahtjevam da se zvučnik vrati u prjethodno stanje.

 

Kad god se uzbudi GLUVI govori jekavski, pomalo zagrebački, tamo je učio Višu upravnu. BELI, pripit a preplašen, drhti, ipak skupi snagu, isprsi se pred GLUVIM.

BELI

Nije Seka. Ja sam…

GLUVI

(Šaku na uvo.) Tko?

BELI

Ja sam iščupao žicu.

GLUVI

Tko?

BELI

(Isprsi se.) Rastislav Belotrepić. Zvani – Beli. Tojest – Bijeli!

Svi prsnu u smeh. BELI se okuražio, smeje se i on. GLUVI u škripcu. Priskoči mu u pomoć BEZRUKIĆ, nakašlje se, pogleda ih strogim pogledom Udbaša.

GLUVI

Vi?

SEKA

Ja!

BEZRUKIĆ uperi kažiprst u grudi BELOM, zatim i u BECIĆA.

BEZRUKIĆ

Pođite za mnom.

SEKA

Kome se ovde više veruje? Meni, vanbračnoj drugarici jednog narodnog heroja ili jednom tipičnom predstavniku građanskog staleža, gospodinu Belotrepiću? (Pođe pravo prema BEZRUKIĆU, isprsi se, pruža ruke za vezivanje.)

Ja sam iščupala kabl. Ovako!

GLUVI prolazi kroz salon, izlazi na balkon, vidi iščupan kabl, poveže ga.Iz zvučnika zatrešti počasni marš – radio prenos sa dočeka Seku Turea…

GLUVI

Za ovo će netko odgovarat.

SUZANA posluži nezvane goste slavskim žitom. Oni odbijaju da se posluže.

 

SUZANA

Poslužite se. Car Konstantin i carica Jelena.

 

GLUVI

(KUMIĆU.) Sa mnom!

KUMIĆ, u kameru:

Znao sam da će se opet na meni da slome kola. Tuđe se koze prcale, a mog jarca bole jajca. Bili su majstori da od komarca naprave magarca. Začas se naduvao – Slučaj drugarice Seke!

 

BECIĆ poljubi TETKU, pozdravi se sa Belim i ostalim gostima.

BECIĆ

Poš‘ljite mi tamo neko ćebe. I termofor.

Polazi za BEZRUKIĆEM.

 IV.

SLUČAJ DRUGARICE SEKE

IV,1

 

Nekadašnje Načelstvo, sad zgrada Sreza i opštine Gradina. Tu su, dabome, Sreski, opštinski i gradski komiteti, Soc savez, Sindikat i Omladina.

Kacelarija predsednika opštine. SELJA, GLUVI, BEZRUKIĆ i MILICA.

MILICA

Ne znam samo zašto ste mene zvali. Imam preča posla.

SELJA

Mislio sam da ćeš ti umeti bolje sa njom. Mislim, žena si, shvatiće te.

BEZRUKIĆ

Ona ništa ne može da shvati. Ona je za dilkarnicu.

MILICA

Šta je sad uradila?

GLUVI

Iščupala kabl iz zvučnika na balkonu apoteke. Usred govora druga Tita na dočeku predsednika Seku Tureta.

MILICA

Ama, ljudi, ostavite ženu na miru. To nije politički,nego medicinski, ženski problem. Nervi, hormoni…Klimakterijum, prelazno doba…

 

GLUVI

 

O da hoće jednom da prodje! Kol‘ko ima godina? Pedset i ohoho…

SELJA

Al‘ još izgleda k‘o avion. Mlaznjak! (BEZRUKIĆU, da ne čuje MILICA.) A? Dvocevka. Čka i po.

GLUVI

Jedna, takorekuć, udovica narodnog heroja ne bi smjela tako da izgleda. Ona nije obukla crninu ni kad je bilo otkrivanje spomenika! Nego sa šeširom. I na štiklama, ovolikim!

MILICA

(U telefon.) Čoveče, večeras sam dežurna, spremi sam sebi nešto. Još bolje, večeraj sa dedom. I, još nešto,čoveče, uči! Ima vremena za trubu. Ćao, čoveče!

Spusti slušalicu. BEZRUKIĆ i SELJA začuđeni razgovorom, GLUVI napreže uvo ne bili šta čuo.

 

SELJA

Ako se sme znati, ko je Čovek?

GLUVI

Čovjek?

MILICA

(Smeje se.) Čovjek mog života. Moj sin. Dragan.

SELJA

A ja sam mislio drug Danilo Babica. Baš sam se bio obradovao. Časna reč.

MILICA

Nije Danilo.

GLUVI

Da ne skrećemo temu. Radi se o slučaju drugarice Seke. Prekardašila. Višnjevača… Šuškavac… Tera modu…Slabo pazi na dete… Suzana će biti još veći problem od nje…

MILICA

Pa šta?! Seka je uvek bila takva. Kostolomac je baš takvu voleo.

SELJA

Ti si poznavala Kostolomca?

MILICA

Zajedno smo primljeni u SKOJ. On je bio štalski momak u ergeli Šljivićevih.

GLUVI

Zar nije bio kožarski radnik?

MILICA

I to. Radio je gde god je bilo posla. I u Štampariji. Imao je konjsku snagu.

GLUVI

(Drži se za uho.) Ali, zdravu, marksističku pamet.

MILICA

I to. Ali, ipak je najviše voleo futbal.

SELJA

I šta je dočekao? Onakvu drugaricu! Onakvo dete! Dete problem.

GLUVI

Joj, što me boli uvo. Samo kljuca, kljuca. Zuji, ništa ne čujem.

SELJA

(BEZRUKIĆU, šapatom.) Uvek kad je neka gužva boli uvo, ne čuje. Misliš da zaista ne čuje?

 

GLUVI

I ne samo to. Nego, trebalo je videti ko se sve iskupio na slavi kod Belotrepića! Toliko Dražinovaca nije bilo na okupu od onda u selu Ba. Sto godina robije.

MILICA

Ko od Dražinovaca?

GLUVI

Apostolović… Đorđević…

SELJA

Nemojte da mešate Đorđevića. To smo raspravili jednom za uvek. Bilo je i u Beogradu na proverki. On je kadar neophodan našoj privredi. Mi smo se ismevali, a njegove prskalice idu u Kinu… Ako mi ne iskoristimo uzeće ga Slovenci. Zvali su ga da se primi za pivaru u Ptuju.

GLUVI

Becić iz Pančeva, poznati crnoberzijanac… Vasic!

MILICA

I zbog toga ste me zvali?

GLUVI

Politički ćemo raspraviti u forumima, i na nadležnom mestu. Postupićemo energično. Ali sa drugaricom Sekom moramo da razgovaramo… Nekako ljudski, drugarski. Ako se može. Jer, prvo i prvo, ona nije   član. Da je član bilo bi lako. Član mora da sprovodi disciplinu.

 

Baš tad u kancelariju rupi SEKA. U novom šuškavcu, sa šeširom. Svi se od nje prestrave, GLUVI se hvata za uvo, SELJA uspravi i naroguši, BEZRUKIĆ ode do prozora i bulji u park. MILICA I SEKA se zagrle.

SEKA

Babice!

MILICA

Seko! Šta je to bilo? Šta si uradila, crna?

SEKA

Dobar dan, drugovi. Triput zdravo! Zdravo, druže Seljo. Zdravo, druže Gluvi, ako čuješ. (BEZRUKIĆU.) Zdravo ti.

(KUMIĆU.) Ćao, mali.

SELJA

Zdravo, drugarice.

BEZRUKIĆ se ne okrene, SEKA primeti.

SEKA

Rekoh: Dobar dan, Bezrukiću.

BEZRUKIĆ

Ti to meni?

SEKA

Nemoj ti meni – Ti, nego – Vi. Nisam ja s tobom ovce čuvala.

MILICA

Polako, polako… Kako ti njemu ti, tako on tebi ti.

SEKA

Ja sam za njega – Vi, on je za mene – Ti. Ja nisam sa njim ovce čuvala, jer ja nikad nisam ovce čuvala, a on jeste.

 

BEZRUKIĆ

Ako ćemo tako, ja idem. Razgovaraćemo na drugi način,na drugom mestu. (Polazi.)

SEKA

Znaš da si me uplašio. Vidi kako drhtim, Bezkuriću.

MILICA

Seko! Ne smeš tako.

SEKA

Bezkurić, nego šta. Bila sam mu dobra dok se nije spanđao sa onom seljančurom iz Vlasije, a sad sam slučaj.

BEZRUKIĆ otvara vrata, izišao bi da se SEKA nije isprsila ispred njega.

SEKA

Čekaj, čekaj…

BEZRUKIĆ

(Zapahne ga miris alkohola, ona je popila, prilično.)

Vinjak! Drugovi… Drugarice Milice, ona je pijana.

SEKA

Prvo i prvo, nije vinjak, nego višnjevača. Drugo, ako smesta ne pustite Becića iz zatvora, ja ću odmah u Beograd, u Savez boraca. Da vratim Vojin orden Narodnog heroja… Ili da ga prodam. Ima ko će da kupi.

SELJA

To je ucena.

SEKA

(MILICI.) Nek pusti Becića.

BEZRUKIĆ

 

Crna berza. Najlon košulje, šuškavci… Kremenje za upaljače… Hemijske olovke… Ja postupam strogo po zakonu.

SEKA

Drug Beskurić je ljubomoran. Ćao!

BEZRUKIĆ odlazi, zalupi vratima.

SELJA

Neću da razgovaram ako Bezrukić nije tu. Zakazali smo da bude ceo sekretarijat.

GLUVI

Mene zaista boli uvo. Prešlo mi u hronično. Mora da će se promeniti vreme. Videćete… Šta sam rekao – grmi! Moram kući, da uzmem terapiju.

Zaista – grmljavina. Počinje kiša. Seva.

SEKA

(MILICI.) Zašto su me zvali?

MILICA

 

Da prošetamo?

SEKA

Po ovoj kiši?

MILICA

Pa ti imaš šuškavac, da ga ponoviš.

SEKA

Kako ti se svidja? Mogu da ti nabavim. Babice, nek puste Becića. Učini to tvojoj Seki.

SELJA

(Daje im kišobran.) Uzmite moj kišobran.

MILICA I SEKA odlaze, ostanu SELJA i KUMIĆ.

SELJA

Ovo neće dobro da se svrši. A šta si ti, nesrećniče, tamo tražio?

KUMIĆ

Ništa. Nosio soda vodu za Belog.

SELJA

Nije mogao neko drugi?

KUMIĆ

Da pomognem ujni, ima proširene vene. Druže Seljo, ja se ne stidim nikakvog posla. Mene je školovala naša ledara i radionica soda vode.

SELJA

Proširene vene? Ujna? Ti misliš da je Selja baš toliko glup?! Kako to da si uvek u svakoj čorbi ti mirodjija?

KUMIĆ

Ne znam. Tera me neki maler.

SELJA

Mnogo se zajebavaš, Kumić. Razbiće ti se to jednom o glavu.

KUMIĆ

Dobar novinar mora uvek da bude na licu mesta. I dobar istoričar…

SELJA

Ostavi ti istoriju na miru. Već si se jednom opekao. Slušaj, moraš nešto da napišeš za “Glas naroda”. Nemoj nešto uvijeno, kako ti umeš… Kao zimus o Đilasu. Te anarholiberalizam, te Bernštajnov revizionizam, Kaucki i šta ti ja znam… Nego ti, druže, jasno. Popu pop, a bobu bob!

 

SELJA zagrli KUMIĆA, treska ga po ramenu, smeje se.

SELJA

Omladino! A Bezrukić? Tutanj. Najuri ga Seka, kao metlom. (Kikoće se.) Beskurić! Tako mu i treba. Ne bio joj se zavlačio. Zapamti, dečko. Pravi komunista ne bi uopšte smeo da jebe. Hi-hi-hi! Osim svoju rodjenu drugaricu.

KUMIĆ

I to samo tri puta godišnje. Osmi mart, Prvi maj i Dan republike!

 

IV,2

KUMIĆ izlazi iz kancelarije, ide kroz hodnik Načelstva, napolju plaha letnja kiša.On stoji pod strehom Načelstva, pred njim je gradski park.

KUMIĆ, u kameru:

Pisarica, što rekao Branko Ćopić. Piskaralo, što rekao drug Tito. Zato sam im služio. Za svečane telegrame, za zaključke plenuma, za referate i govore.

 

SEKA I MILICA šetaju po parku, prolaze pored šahovske table na travnjaku. BOTVINIK ispod trema. SEKA izuva cipele, bosa je.

 

Prilaze spomen bisti KOSTOLOMCU, zastanu pred spomenikom. Pijana

SEKA se propinje na prste, grli spomenik.

KUMIĆ posmatra iz svoje pozicije i perspektive.

 

KUMIĆ, u kameru:

Seka Šljivić i naša babica Milica Živić Bojić imale su poseban status u Gradini. Nevenčana drugarica narodnog heroja, to joj je bio zvanični čin, i doktorka, babica, upravnica Gradske bolnice, partizanka-prvoborka, član CK Srbije… To im je samo smetalo da budu – žene.

 

MILICA

Ženska glavo.

SEKA

Mene moj ne vara. Džupri ovde u parku i čeka. Šta misliš da li bi i on maznuo i liznuo neku balerinu ili pevačicu kao tvoj Danilo?

MILICA

Danilo i ja smo se lepo, drugarski rastavili. Imamo sina, delimo ga.

SEKA

Babice, jebeš nešto sa strane?

MILICA

Budalo!

IV,3.

Ulica, drvored starih lipa. Ulica se zove N.H. VOJE KOSTOLOMCA, pre rata se zvala ul. VELIKOG ŽUPANA ŠLJIVIĆA. Može se primetiti i iz starog i iz novog natpisa na početku ulice. Ulicom koračaju MILICA i SEKA u razgovoru. Zastanu pred natpisom.

SEKA

Sve naglavačke! Nekada se zvala – ulica velikog župana Šljivića, po mom dedi, a sad – ulica narodnog herojaVojčeta Kostolomca, po našem štalskom momku, sa kojim sam se valjala u slami!

MILICA

Ali, moraš da priznaš da je bio slatkiš.

SEKA

Bombona! Pravi pastuv. Ali, da nam ukradete ulicu, to zaista nema smisla. Ne ide! Konjušar umesto župana!

MILICA

A ko je bio otac velikog župana? Tvoj pradeda?

SEKA

Ča Kljusa? Seiz kneza Miloša.

MILICA

(Smeje se.) Konjušar.

SEKA

Onda bi najbolje bilo da se ulica zove – Konjušareva! To bi bilo pošteno.

U šetnji dolaze do kuće Šljivićevih. Nekad lepa porodična kuća, sad vrlo zapuštena, oronule fasade, ulubljenih oluka, razvaljene ograde, neuređenog vrta uraslog u korov i šiblje.

MILICA

Trebalo bi malo da se postarate oko kuće?

SEKA

Ko?

MILICA

Ti. Madam Sinđa. Obratite se opštini. Pomoći će.

SEKA

Šljivići da traže pomoć od opštine? Od Selje? Čolaka?

MILICA

Nisi me dobro razumela.

SEKA

Može i Suzana? “Molim Opštinu i druga Selju da poprave ogradu, prezidaju srušeni dimnjak i okreče kuhinju. I da obnove štalu u maloj ergeli u spomen štalu takoreći muzej sobu mog oca narodnog heroja Vojčeta Kostolomca.”

Potpis – učtive, Suzi i njena mama Seka.

 

Pusti, Babice, nek ide kud je pošlo. Važno je zdravlje i veselje. I ti se, ženo, opusti. Danilo Babica tera kera po Beogradu, a ti se ovde sikiraš da li će da se sruši krov na kući Šljivića. Nek se sruši!

Pijana, pomalo i gnevna, SEKA ulazi u dvorište, zalupi kapiju na ogradi, kapija se sruši. Prolazi, teturajući se, kroz stari zapušteni cvećnjak, ubere jednu peruniku, vrati se MILICI, da je zakiti.

SEKA

Ti si najbolji čovek u ovoj vukojebini. Šta ti to vredi? Evo ti, zakiti se.

MILICA sa strukom pernike. Pokida ga.

V.

STARI HOTEL, ZA RUŠENJE

V,1.

BECIĆ izlazi iz zatvora. Zatvor se, takođe, nalazi u krugu Načelstva, u ograđenom dvorištu. BECIĆ žmirka, proteže se, zeva. Iza njega su dvojica milicionera i BEZRUKIĆ.

BEZRUKIĆ

Marš u pizdu materinu!

 

BECIĆ

Na isti način.

BEZRUKIĆ zamahne da ga šutne, oklizne se, padne.

V,2.

BECIĆ prolazi kroz Gradinu. Kiša rasterala prolaznike i šetače.

Ulazi u berbernicu.

V,3.

Berbersko-frizerska zadruga. BECIĆ zavaljen u berbersku stolicu odozdo posmatra – uramljene fotografije. TITO, ĐURO SALAJ, JAJCE, vodopad. Prelazna zastavica. JOCA BRICA ga sapunja, ne prestaje da trtlja. U berbernici je i KUMIĆ, uzjahao drvenog konjića, na koji se nasađuju deca za šišanje, klati se, izmotava.

JOCA

Ja sam pre osam godina, u čast Petog kongresa KPJ,pobedio na sreskom takmičenju u brzom brijanju. Nećete verovati, ja sam za dva sata brijanja obrijao 42, i slovima – četrdeset dva luft balona. Znate, brijali smo nasapunjane balone; kome prsne balon ispada iz daljeg takmičenja. Takva su pravila. Pa izvoli, bato. Pokaži se. Fike-fike! Dobio sam prelaznu zastavicu Sindikata.Lično mi uručio drug Čolak.

Taman zamahnuo sa brijačem, ruka mu drhti. BECIĆ mu otme brijač, sam se brije. Na jednoj fotografiji – vidi se u ogledalu – su

JOCA i ČOLAK.

JOCA

Sećate se Ćolaka opančara? On je sad u Centralnom veću Sindikata. Prvi pored Đjure Salaja! Često dolaze ovamo.Drug Salaj voli Gradinu, ostala mu je u lepoj uspomeni,premda je robijao u Zavodu.

BECIĆ

(Nervozan.) Ćuti, bre! Jebo te Đuro Salaj.

JOCA

Pazite šta govorite. Pardon, nalazite se u Frizersko-berberskoj zadruzi, a ne u nekoj privatnoj berbernici.Ako imate primedbi, tu je Knjiga žalbe i utisaka. Biće uzeto u obzir. Ja sam, u svoje vreme, ovde, pre rata,kad je bila moja privatna radnja, brijao Komsomolca. I druge ilegalce, kad su išli u Španiju. Sećam se, kao da je juče bilo… Pričao sam ti. Naš Kostolomac – Kraljević Marko… Foto roman! Ima u muzeju, snimao Guliver…

Insert iz prvog dela serije – JOCA brije KOSTOLOMCA, maskiranog kao Kraljević Marko. U berbernici su još i STUDENT i dvojica skojevaca, budućih Španaca.

 

BECIĆ prekine ovaj JOCIN subjektivni flešbek, dodaje mu pomoćno ogladalo, da se ogledne otpozadi.

BECIĆ

(Vidi svoju ćelu.) Znaš da u Americi i Francuskoj starci nose periku. Uopšte se ne primećuje.

Pokazuje na Titovu sliku, na maršal kolmovana kosa.

JOCA

Mislite?

BECIĆ

Sto posto! Znam njegovog frizera.

JOCA

Ma nemojte?

BECIĆ

I farba se. Čas žuto, čas blajh…

JOCA

Čisto ne verujem. Kažem to kao frizerski strčnjak.Jedino šta se da primetiti to je da se kolmuje. Talasi.Ali, kolmovanje je sasvim dozvoljeno… I mi kolmujemo.Da malo izmasiram? Vrat? Ruke mi drhte… Malo nezgodno pri brijanju, ali za masažu odlično. Kao električni vibrator. Tr-tr-tr… (Masira ga.)

BECIĆ

Nabavio sam električni aparat za brijanje. Remington. I na struju i na baterije. Nego, ukrali mi lupeži. Tri sata u zatvoru sa gradinarskim lopovima; čudo da su mi prsti na broju. Ej, skinuli mi zlatni lančić oko vrata! Njima bi trebalo prelazna zastavic za brzo džeparenje. Samo što sam dremnuo, a morao sam da posle slavskog ručka kod Belog, opelješili me… I električni!

JOCA

Ne pominjite samo električni aparat za brijanje! Ruka mi još više zadrhti, zubi cvokoću, ovde počne nešto da me pritiska. To će berbersku struku sasvim upropasti. Malo je bilo što su nam zabranili da držimo pijavice.Sećate se, u svoje vreme imao sam u izlogu tri tegle sa pijavicama; a za pritisak i zujanje u ušima nema boljeg leka… Zabranili. Dobro! Naterali nas da pristupimo u Zadrugu, jebala ih Zadruga! Dobro! Zabranili bakšiš! Sve se vodi u knjigama. Zamisli berberina bez bakšiša! Hoće neko da te časti, ti njemu: Izvol‘te, upišite to u knjigu utisaka. Sad kad se još namnože ti električni…E, tu će biti kraj. Ko će da se brije? Recite.

 

BECIĆ ustaje, ogleda se. KUMIĆ na konjiću, zeza se.

KUMIĆ

Jedan poslovođa Frizersko-berberske zadruge ne bi smeo tako da govori. Dobra tema za člančić u “Glasu naroda”.Ili u “Zanatskom glasniku”? Smeju li napredni berberski radnici da budu protiv električnog aparata za brijanje,tojest protiv nauke i tehnike?

JOCA

More, marš!

V,4.

Predvečerje. BECIĆ i KUMIĆ idu kroz grad. Prolaze pored GULIVERA, koji još stražari ispred radnje, oko vrata mu visi uvek spreman fotografski aparat, vreba mušterije, zagrlio Čaplina.

GULIVER

Jedan snimak. Za moju dokumentaciju. Vi i ne znate,gospodine Beciću, koliko ja imam vaših snimaka. Imam jedan još iz 1931! Pre dvadeset pet godina. Kaširan.

Uđite da vidite.

V,5.

GULIVEROV studio. Mnogo uramljenih slika. Veliki album kaširanih fotografija velikog formata, lista ga dok ne nađe BECIĆEVU sliku.

GULIVER

U ovom albumu držim samo slike od posebnog istorijskog značaja. Tražili mi iz Državnog arhiva i Instituta za radnički pokret i NOB da prodam. Neću! Ovde je istorija Gradine. (Nađe.) Evo. SK “Građanski”! Vi, pored Belog. A imam i jedan vaš ekstra portret. Držao sam godinama u izlogu, premda moram da priznam, ja sam više preferirao “Radnički”.

Na kaširanoj fotografiji – BECIĆ. U stvari, samo njegova glava, viri kroz otvor oslikanog rikvanda. U aranžmanu naivnog slikarstva, futbaler sa nogom na lopti.

GULIVER

Zbog vas sam, specijalno, namolovao ovaj rikvand, pano.Bože, kol‘ke sam pare namlatio na taj štos. Voleli su da se slikaju, ala Becić. Čak i neke ženske. Hi-hi-hi!

(Nađe Lekinu sliku. KUMIĆU.) Znaš ko je ovo? Moj kum,tvoj ujka. Leksandar! Leka Bankrot, moj pobratim, više od brata. Mozak čovek! Znao je sve, unapred. I šta će tek da bude. Kakav Tarabić. Tvoj ujka je bio vidoviti prorok. Mozgom. On je, još onda, rekao da će ljudi da se popnu na mesec. I šta? Eno, Lajka, laje sa meseca. Koji je to bio mozak! Šta je predvideo! Neće više pas da laje na mesec, nego će – šta? – pas da laje sa meseca. (Smeje se.) Imao je on jednu knjigu gde je sve pisalo šta će da bude. Nije hteo nikom da pokaže. Ni meni! Samo mi je rekao: Nemoj, kume, da pitaš šta nam se piše, prestravićeš se, nemaš ti te živce. Sigurno je tamo pisalo i za moj Mathauzen. I ko zna šta još.

Listajući album pronađe i svoju fotografiju. U zarobljeničkoj odeći, mršav, kost i koža, ogromne oči.

GULIVER

A ovaj živi leš sam ja! Trijes sedam kila. Samo oči. Mathauzen. Broj (Pokazuje istetoviran broj na ruci.) 163264. Igram lutriju na taj broj.

KUMIĆ

Ta knjiga? Video si je?

GULIVER

Što se kaže, knjiga starostavna. Metalni, srebrni okov, kopče… Kao neko Jevanđelje. Potraži po kući, na tavanu,u podrumu… Možda je tamo. Krio je od samog sebe. More,nije to lako kad znaš šta ti je suđeno, a ništa mu ne možeš.

BECIĆ

Mogao bih da ti nabavim jedan ruski fotoaparat.

GULIVER

Ruski!? Ne pitam kol‘ko košta.

V,6.

Izlaze iz radnje, GULIVER kaska za BECIĆEM. Preko Trga, putem prema starom hotelu.

BECIĆ

A kako “Radnički”?

GULIVER

Dunsteri, ispali iz Zone. Potsavez. Bila ih i “Mlava”iz Malog Crnića. Istina da ćete vi da preuzmete da trenirate? To bi bilo dobro.

BECIĆ

Otkud znaš?

GULIVER

Pričala mi mlekarica. Vid‘li ljudi. Bili ste kod Bezrukića? Sad oni vode futbal. Najurili Cvikeraša. A razumeju se k‘o Marica u onu stvar. Jaki stručnjaci.Seljaci! Nije seljak za futbal. (Namiguje KUMIĆU.) Da cimaju tegove, teška atletika, to mogu; ali za futbal je potreban mozak.

BECIĆ

Lepo su me dočekali.

GULIVER

Bezrukić? Otseli ste kod Belog?

BECIĆ

Smestiću se u hotelu. Je l‘ još radi “Berza”?

 

GULIVER

Iha-haj, kad je to bilo – “Berza”. Ovaj se još nije ni rodio. Koliko je imena promenila! Za vreme okupacije -“Luksor”, posle oslobodnjenja – “Moskva”. Sad se zove“Kozara”, partizanski. A narod kaže: “Šuma”. Idemo u“Šumu”.

V,7.

Hotel KOZARA, nekad BERZA. Staro zdanje u centru grada, sa tremom i isturenim stolovima. Oronula, zapuštena zgrada, primećuju se ostaci nekadašnjeg sjaja.

Preko puta fijakerijska stanica, dva fijakera, jedan špediter.

VASIĆ tovari neki nameštaj, pomaže mu OMLATINA, onaj gimnazista i mangup. Mladić stanuje kod VASIĆA, koji mu je teča. KUMIĆ se nudi da pomogne. Pomaže drugu.

BECIĆ i GULIVER ulaze u letnju baštu hotela. U sklopu sa hotelom je još nekoliko pratećih objekata.

Pođimo za KUMIĆEM, on se ovde oseća kao da je kod kuće, jer je kod kuće.

V,8.

KUMIĆ ulazi u radionicu za punjenje soda vode, koja još uvek nosi firmu ĆOPIĆ i SINOVI – LEKA BANKROT. Pored Ledare i sodadžijske radnje ima još nekoliko stanova u vlažnom prizemlju. Sa njim je i OMLATINA.

UJNA RADA, snažna i otresita žena, udovica LEKE BANKROTA, radi na mašini za punjenje soda vode. UJNA mnogo voli LEKINOG sinovca.

KUMIĆ, u kameru:

Moja ujna!

UJNA RADA, u kameru:

Moje dete! Sinovče – polovče.

Dakle, sad o našem vodiču kroz Gradinu znamo nešto više – sin sestre pokojnog Leke Ćopića.

KUMIĆ

Ujna, da li se sećaš neke stare, okovane knjige koju je imao ujka?

UJNA RADA

Ko ti je to pričao?

KUMIĆ

Guliver. Kaže da mu je Leka jednom pokazao, ali da mu nije dao da gvirne u knjigu.

UJNA RADA

Fantazira Guliver. Aleksandar tu knjigu nije nikom pokazao. Ni meni. Nikom!

KUMIĆ

Postoji?

UJNA RADA

Dete, gledaj si ti svoja posla. Ako postoji, to je znao samo on, a Leka je tajnu poneo sa sobom u grob.

To je prokleta knjiga.

V, 9.

KUMIĆ uđe u svoj stan. Niska sirotinjska sobica. Mnogo knjiga i novina. Na zidu kaširana stara fotografija. Neko društvo oko LEKE sede pred starom kafanom KOD DOBROG DRUŠTVA, na čijoj firmi piše čuvena LEKINA uzrečica i pouka – “Za dobro društvo ako treba i u apsu!”

I još nešto – portret Alber Kamija. I Karla Marksa, na biciklu!

KUMIĆ se presvlači, oblači najlepše što ima, jadna studentska garderoba pedesetih. Muči se da veže kravatu, ne ume. Pomogne mu OMLATINA.

KUMIĆ, u kameru:

Alber Kami: “Stranac”. I “Leto”. Plus – Karl Marks!Ubilo se. Dobitna kombinacija!Ja sam, kao što ste već izračunali, rođeni sestrić Aleksandra Ćopića, Leke Bankrota. Nekada su Ćopići imali hotel, Ledaru, pola Gradine; sad smo se stisli u ovaj kućerak. Rekli su da ću dobiti stan u novogradnji kad se bude rušio hotel. Voleo bih, ali se ne radujem.

V,1O.

Sinhrono, dok razgledamo stari hotel i ono što ide uz hotel, čuje se off dijalog. GULIVER i BECIĆ.

GULIVER

(Off.) Rešili seljaci da ruše hotel. Ne vredi što je cela čaršija protiv. Komitet je – da se ruši! Navalio Selja da ruši. Boli ga ona stvar, nije zidao, lako mu da ruši. To je kao da čupaju srce iz grudi. Nikad to više neće biti ona Gradina. Istina: prokišnjava, istina – buđave sobe, istina – pacovi, stenice i buba ruse, istina – smrdi na kiseo kupus i, da oprostite, pišaćku, ali to smo mi! Kaki smo takvi smo, naši smo. Nama to miriše. Jednom ima da im dođe iz dupeta u glavu, ali će biti kasno. Lepo nam kum Leka govorio: Jebeš preteranu nauku i tehniku, i medicinu! – zdrav i prost mozak je najvažniji… Seljaci! Ne mrzim ja seljake. Samo ih ne podnosim. Organski. Ruše! Ruše! Oni se, u stvari, plaše od varoši. A uzeli vlast! Cucaju.

V,11.

Hotelska letnja bašta. Trem sa jedne i druge strane, pod tremom gosti za postavjenim stolovima. Razno društvo.Kiša lije. Kelner pod iskrzanim kišobranom raznosi posluženje.

Na podijumu – muzika. MAMA HUANITA. VALENTINO, pravi Meksikanac. Kostimiran i maskiran – sombrero, teški opušteni brkovi, zavija, tojest – peva. Publika pljeska. Letnja bašta ima sa strane pokrivene lože. Na sred bašte betonski plato za ples. Kiša ne prestaje da pljušti, ali ne mari. Gosti su na suvom, pod tremom.Za jednim stolom, sami – SIMONA i VITA BAS. Od poznatih nam tu su i DEBA, sa svojom decom i ženom u drugom stanju. Pevaju u glas sa VALENTINOM.O Halisko, zemljo snova…Sa familijom je i DEBIN najstariji sin PERA GALOV, vojni muzičar, oficir JNA. DEBA zove BECIĆA i GULIVERA.

DEBA

Izvol‘te, sedite s nama.

GULIVER

Šta sad slavite? (BECIĆU.) Svaki dan nešto slave.

DEBA

(Pretstavlja PERU.) Moj sin. On časti. Za unapredjenje.Sad je poručnik, kad pređe u Beograd, u orkestar Garde,polagaće za kapetana.

GULIVER

Ako položi.

DEBA

Što da ne položi? Prvi srpski Rom – kapetan! Dotle ni jedan Ciganin nije dogurao. Nije to što nam je kum kum,nego što je talent.

VALENTINO završio pesmu, Cigani i ostali gosti pljeskaju. DEBA naručuje novu pesmu, šuška novčancom, lepi je na čelo.

DEBA

(VIDI.) A sad nešto za tebe, mamice. “Mama Huanita!”

BECIĆ sedne za prazan sto, sam. Oni koji ga poznaju pozdravljaju ga.

V,12

KUMIĆ, presvučen, sa kravatom. On, OMLATINA i GULIVER ulaze u bilijarsku salu. Dokonjaci i mangupi. Bilijar, karte, šibice – provincijska razonoda. Dim.OMLATINA i BOTVINIK igraju bilijar. Za drugim stolom karte, stara igra darde. CVIKERAŠ i JOCA. GULIVER kibicuje. CVIKERAŠ mumla, izgubio moć govora.

GULIVER

Došao Becić. Šta misliš, da ga uzmemo za trenera“Radničkog”?

CVIKERAŠ odriče, ljutito mumla.

GULIVER

Mogao da trenira “Dinamo” iz Pančeva, da igra do pre dve godine, ovako bagljav, sa Mošom Marjanovićem, ne može da trenira ove naše dunstere! (CVIKERAŠ odriče.)

Barem da ih izvadi da ne ispadnu i iz potsaveza?

CVIKERAŠ odbija, GULIVER se ljuti.

Za bilijarskim stolom. OMLATINA izvodi bravure, ređa karambole, ruši kegle iz jednog udarca. Pobeđuje. Naplaćuje opkladu od BOTVINIKA, pare u đački kačket, stavi kapu na glavu.

 

BOTVINIK

Jedan vajni maturant. Pih!

OMLATINA

Vi znate šah, ali bilijar je posebna igra. Sve što je jutros zaradio, dok nije pala kiša, na šahu, ja sam mu uzeo na bilijaru. Sistem spojnih sudova. (KUMIĆU.) Šta piješ?

BOTVINIK

U stvari đaci ne bi smeli posle devet ni da se viđaju,bez roditelja. Ni u varoši, kamo li u kafančini!

OMLATINA

To bi hteo? Sibir? Da ste vi ostali na vlasti, deca ne bi smela ni da dišu. Srećom, ovaj vam skrljao burgiju.

(Pokazuje Titovu sliku, maršal na brodu GALEB.) “Dve palme na… golom otoku sreće… gde galebi kruže svu noć…” Hoćemo još jednu partiju, Botvinik?

BOTVINIK skrši bilijarski štap, izleti iz sale. OMLATINA se zeza.

KUMIĆ

Nemoj, Mlatiš. To je zaista svinjski.

OMLATINA

Šah je šah, bilijar je bilijar… A I-be je I-be… Ko ih jebe!

JOCA

A da su, ne daj Bože, tvoji pobedili…

OMLATINA

Koji moji?

JOCA pokazuje na dugu bradu, četničku.

OMLATINA

Ali, drugi stric mi je bio partizan… Bili smo dobro raspoređeni. Half-linija.

JOCA

A zašto su te izbacili iz Užičke gimnazije?

OMLATINA

Jeb‘o sam jednog bricu.

 

Pojavi se DRAGAN, zove OMLATINU i KUMIĆA ga pođu sa njim.

DRAGAN

Hoćemo na svirku?

OMLATINA uzme tanjir sa gibanicom, polaze, uzgred jedu punim ustima.

V,13.

Momci prolaze preko bašte, pored stola za kojim su BECIĆ i BOTVINIK, ostave na stolu pred njima tanjir sa gibanicom.

OMLATINA

Kuća časti.

OMLATINA zvizne u prste, poziva PERU GALOVA. Momci otrče po kiši.BECIĆ i BOTVINIK gledaju za njima, njihovi komentari, u offu, prate četvoricu mladića, koji izlaze iz hotelske bašte, trče kroz grad, kao da se trkaju.

V,14.

Korzo u Gradini. Veče. Tek je prošla jedna topla letnja kiša, a već se sprema nova nepogoda. DRAGAN, OMLATINA, PERA GALOV i KUMIĆ.Nije to više onaj predratni korzo nego – štrafta, isto to samo malo drukčije. Sekvenca je pokrivena fragmentima off dijaloga. Zgodna prilika da predstavimo nove likove i junake priče.

 

Krišom, iza leđa, OMLATINI prišunja se SUZANA, zatvara mu oči. On je, ne osvrćući se, rihvati na krkiđak. Tako šetaju štraftom. Ona stavi njegov đački kačket na glavu.Prolaze pored SELJE i GLUVOG, SUZANA ih pozdravlja stisnutom pesnicom, partizanski.

 

BECIĆ

(Off.) Zajebavaju. Može im se. Mladi, besni.

BOTVINIK

(Off.) Igra bilijar kao djavo. Može pare da namlati,ako ne skrlja burgiju. Onaj drugi je sin Danila Živića Babice. Otac – španski borac. Jedan četničko, drugi partizansko dete. A sviraju zajedno.

BECIĆ

 

(Off.) Bolje nego da se kolju. I jedan mandov! Da čorba bude gušća. To je, dragi moj Botvinik, revolucija. Klin čorba. Zakuvali ste, izvolite kusati.

Centralna muzička tema. Sentimentalna pesma o Gradini. Šlager u duhu epohe.

V,15.

 

Povratak u letnju baštu. Pesmu o Gradini pevaju u duetu VITA BAS i VALENTINO. DEBA sa ženom i pospalom dečurlijom.

 

BECIĆ

U tom bućkurišu biće mesta i za nas dvojicu. Šta imaš?

 

BOTVINIK se osvrće, strepi da ih neko ne posmatra, bojažljivo stavi na sto nekoliko rimskih novčića. BECIĆ vadi odnekud lupu, zagleda novčiće.

BECIĆ

Gle! Srebrni dinarijus Septimija Severa!

BOTVINIK

 

(Brzo skloni novčiće.) Nije za prodaju.

BECIĆ

Sve je za prodaju. Nego se cena ne zna.

 

Gledaju jedan drugog puni sumnje i podozrenja, ispituju se.

 

BOTVINIK

Što me gledaš?

BECIĆ

Ne znam koliko mogu da ti verujem?

 

BOTVINIK

Isto onoliko koliko ja tebi.

BECIĆ

E, jebeš ga, to nije baš mnogo.

Smeju se, pridružuju se i oni pesmi. Dok pevaju, razgovaraju najtišim šapatom.

BECIĆ

Kako, bre, ti da zaglaviš na Goli, pa ti nisi nikad bio komunista?

BOTVINIK

Kao šahista. Rekao sam da je šahovska olimpijada u Dubrovniku skup belosvetskih pacera i da je Botvinik najbolji šahista na svetu, sto miliona puta bolji od Reševskog. Neko me otkucao. Nisam revidirao, ne mogu!

Kako mogu kad je Mihajil Mojsijevič najbolji.

Pesma je završena, VALENTINO kavaljerski ustupa aplauz starom gospodinu VITI BASU. Za klavirom madam SIMONA.

 

VALENTINO

 

“Pesma o Gradini”. Reči, muzika i interpretacija – naš dragi Vita Bas. Aranžman – madam Sindja! Pretpremijera! Uskoro i na našoj Razglasnoj stanici! Hvala, hvala!

 

Dok VITA peva BECIĆ krišom pokazuje fotografiju jednog rimskog portreta, delimično oštećenog. BOTVINIK potvrđujeda zna o čemu se radi.

BOTBINIK

Didije Julijan.

 

BECIĆ

Marko Didije Sever Julijan.

BOTVINIK

Kraj drugog veka.

BECIĆ

Odličan – pet!

VII.

IGRANJAC

VII,1.

Sokolana. Dvorana za gimnastičke vežbe. DTV PARTIZAN. Ovde se održavaju igranke. Mnogo mladog sveta, većinom đaci. Zatičemo ih usred neke žive igre – fokstrot. Mali orkestar – DRAGAN, truba, PERA, saksofon i harmonika, OMLATINA, bubnjevi i ritam sekcija. Među onima koji igraju primetićemo SUZANU. Ona i njen partner plešu kao na nekoj reviji. Oko njih se napravi krug. U jednom uglu, pored pulta sa osvežavajućim pićem, stoji KUMIĆ,pije klaker.

KUMIĆ, u kameru:

Živeli! Klaker iz radionice soda vode i ledare Leka Bankrot. Piće vaše i naše mladosti. Postoje četiri vrste – žuti, zeleni, plavi i crveni.

Uz pult naslonjeni mladići i devojke, nekoliko vojnika. Dežurni milicioner. Pored KUMIĆA nervozno cupka tanc-lerer EMIL, prati kako igraju SUZANA i njen partner, unosi se u igru.

EMIL

Skroz nepravilno! Skroz! Samo skaču! Najteže plesati engliš valcer.

KUMIĆ, u kameru:

Dozvolite da vam predstavim.

EMIL, u kameru:

Emil Potočnik, prednjak za gimnastiku DTV Partizan,instruktor za umjetnički ples. I sportsko mačevanje!Viceprvak Srbije u floretu za 1951. Učesnik na prvoj Balkanijadi. Treći.

KUMIĆ, u kameru:

Igranke tri puta nedeljno. Četvrtkom, od šest do devet,subotom do pola jedanest, nedeljom matine.Imali smo odličan sastav. Harmonika – Ture; saksofon,klarinet, gitara i svi drugi instrumenti – Peca Galov,zvani Kapelnik, vojni muzičar, član orkestra Doma JNA,apsolutni sluh; truba – Dragan Živić, ritam sekcija -Omlatina… Ponekad bih ga ja zamenjivao, upadao bih umesto njega.

Preko zime igranke su organizovane u gimnastičkoj sali stare Sokolane, sadašnjeg Društva za telesno vaspitanje DTV Partizan, leti u bašti Doma JNA i na bazenu.Te godine proleće je bilo kišno, punio grmljavine i plahih kiša…

U istoj sali je pre podne radila Škola plesa.

EMIL, u kameru:

I sportskog mačevanja! Pardon! Zapamtite gde smo stali,moram ovom dustabanliji da pokažem kako se igra engliš valcer.

EMIL ne izdrži, uleti u krug, otme SUZANU, demonstrira kako se pleše, pravilno. OMLATINA za bubnjevima pojačava ritam. EMIL jedva može da izdrži tempo.

EMIL

Lakše, lakše!

OMLATINA lupa solo na bubnjevima, ritam sve brži i brži. EMIL se u jednom trenutku odvoji od SUZANE, poleti, zakači se na karike i izvodi neku gimnastičku vratolomiju, visi naglavice na karikama, zaskoči na tlo duplim saltom.

EMIL, u kameru:

A? Šta kažete?

KUMIĆ, u kameru:

Najviše smo ipak voleli, i čekali, onaj trenutak kad se objavi…

PERA GALOV

Tango, dame biraju.

KUMIĆ u kameru:

Očekivao sam da će Suzi jednom da izabere mene, a ona je birala drugog. Omlatinu. Ja sam ga zamenjivao na bubnjevima. I to mi je bila neka uteha.

Spori tango. Tužni KUMIĆ za bubnjevima. SUZANA i OMLATINA igraju stiskavac, pripijeni jedno uz drugo. KUMIĆ za bubnjevima, ritam sve sporiji.Igrajući, SUZANA i OMLATINA izlaze iz sale. Napolje, na kišu.

VII,2.

Harmonikaš TURE, DRAGAN i PERA GALOV nastave svirku, izlaze i oni iz Sokolane, na kišu. Jedino ostane KUMIĆ za bubnjevima, ritam je sve sporiji, kap po kap. Igranka je završena, ali svirka i ples nisu.

VII,3.

Gradski park. Aleja između drvoreda. Spomenik KOSTOLOMCU. Mali vodoskok. Trg. Spomenik na Trgu. Gradina pod plahom letnjom kišom. SUZANA I OMLATINA igraju. DRAGAN i PERA GALOV sviraju.

Na horizontu sevaju munje, cepaju gromovi, pljušti kiša. DRAGAN, mladić sa trubom, svira neko solo, podigao trubu u vis, u nju se, kao u levak sliva kiša. On izvrne trubu, voda se iz nje prospe.Približavaju se starom hotelu…

VIII.

KO JE IGRAO KAZAČOK?

VIII,1.

Letnja bašta. Pred ponoć. Gosti su se proredili. BECIĆ i BOTVINIK za istim stolom. Popili su malčice, ne mnogo, taman da se i tužni, namršteni BOTVINIK malo razveseli. Zapevaće i on, osvrćući se da ga neko ne vidi i ne čuje. Jer je reč o pesmi ruskoj, ne bi bilo zgodno. Na bini se VALENTINO brzo premaskira, začas od brkatog Meksikanca se preruši u Baćušku Rusa. Troroga šubara, rubaška, čakšire i čizme. Umesto “HALISKO, ZEMLJO SNOVA”, zna se – “OČI ČORNIJE”. I KUMIĆ se vratio kući, stoji pred ulazom u svoj stan, odvezuje kravatu. Odande, iskosa, prati šta se zbiva u letnjoj bašti.

KUMIĆ, u kameru:

Tako je bivalo svake noći. Prvo narodne, izvorne, iz našeg kraja – “Znaš li draga onu šljivu ranku” i “Oj,Moravo, moje selo ravno”, pa dalmatinske, pa one guste i   teške vranjanske i makedonske, zatim poneki šlager,pa meksikanske… Ali se uvek završavalo sa – ruskim.

U letnju bašte dolaze DRAGAN, TURE i PERA GALOV, pridružuju se kafanskoj muzici.

BOTVINIK

Ave Cezare, morituri te salutant.

BOTVINIK se okuraži, iziđe na binu, pridruži se bariton tenoru VALENTINU svojim dubokim, promuklim basom. OČI ČORNIJE…

Usred pesme – raspali grom, negde blizu. Izgleda baš u antenu Razglasne stanice. Nestane svetlo u celoj Gradini.Da li u inat munjama i gromovima tek udruženi mužičari, zaštićeni mrakom, zasviraju KAZAČOK.

U letnjoj bašti, pod kišom, nekoliko ljudi đipa kazačok. Ne može se prepoznati ko igra. Mrak je. Samo munje sevaju i cepaju nebo. U jednom bljesku munje pojavi se – BEZRUKIĆ. Izbezumljen, stoji pored KUMIĆA. Drekne iz sve snage.

BEZRUKIĆ

Ko je igrao Kazačok?

KUMIĆ

Mrak je. Ne vidi se.

KUMIĆ, u kameru:

Stvarno, bio je mrak. A ko je igrao kazačok možda ćemo saznati u drugoj priči. Doviđenja.

VIII,2.

Na balkonu apoteke pojavi se BELI, u pižami. Osvetli ga bljesak munje. Cereka se.

BELI

Ja znam ko je! Car Konstantin i carica Jelena! Cele noći sam se molio da raspale gromom u Razglasnu. Moja molitva je uslišena. Hvala ti, care. Hvala, carice.

Završetak prve priče.

 

 

 

Share Button