Deveti dan

Deco, narode, ima jedan dan u mesecu koji penzioneri čekaju kao ozebao sunce – dan kad stižu penzije. Crveno slovo u kalendaru, penzionerski praznik – četrdeset hiljada mučenika.

Ja se tom danu posebno i dvostruko radujem. Penzija kao penzija, crkavica, više me rastuži nego obraduje, ali… tog dana se oko Mite i mene okupe svi unučići. A to je, priznajte, radost mnogo veća od penzije.

Ali otkud znaju da se baš tog dana dele penzije pojma nemam, tek eto ih, od ujutru. Bajagi, slučajno svratili, uželeli se babe i dede.

Jedino se Miša, Šomi, ne prenemaže, pita direktno: “Kaba Daro, li je šlado šana penzijana?” Vam da prepevepedepem sa mangupskog na srpski? “Baka Rado, je l` došla naša penzijana?”

Mita i ja, dve budale, smo se jednom zaleteli i obećali svakom od njih po neku paricu za džeparac. Starijima po tri-četiri banke, malima banka ili poklončić.

Pa sad, pomnožite, puta šest, plus za telefonski račun za Ljiljku – ode cela moja penzija. Nek ide!

Dobro, Mićku, vojniku, treba džeparac, ali da ne pije pivo!

Maji za ekskurziju. U Grčku! U Solun! Šoping. što ih ne vode na izlet u Topčider ili na Frušku Goru? “Bakice, je l` bi moglo u markama? Znam da Mita valja svoju penziju u marone.” Ono veče: “Kako su se  volele dve slatke budale”, a jutros: “Dedice, znaš koji je svetac zaštitnik Soluna? Sveti Dimitrije, tvoj imenjak.” Mislila sam da Mita neće da popusti, a slatka budala, tras! – pedeset maraka.

A koliko je ovog meseca potrošio za pomorandže i Rakinu “pojačanu ishranu”, može da se tačno izmeri – na vagi. Radovan dobio tri i po kila, osamdeset osam! Na zdravlje mu! Vaterpolista mora da bude jak, brdo mišića.

Jedino Biljana nije tražila ništa, vraća i ono što je za nju bilo odredjeno. Neće da nas šteti. Hoće samo ono što je lično uštedela – pola od onoliko koliko bi Mita potrošio za duvan. Zaista, više ni dinar za cigarete! Ni za rakiju! Ali zato grdne pare dade za – mentol bombone! Tako sad smiruje nemirne živce.

Miša Šomi tražio povišicu. Kaže: penzije povećane 11 %, povišica sleduje i nama, nema smisla da se vi bogatite na račun unučića.

Bobanu – video igrice… ono… Ovamte, onamte, ode moja penzija dok si rekao ašov… Je l` je tako kaže?

A nagrnuli i drugi poreznici. Račun za telefon ovog meseca ispao duplo.

More, neću na tome da štedim, to mi je jedini provod i najveće zadovoljstvo. (Lagano, gustirajući bira broj.)

Alo, alo, Banovo Brdo, Ljiljka dušo bakina…(Uspavanka: Taši, taši tanana…) Zaspalo Ljiljče. Laku noć Banovo Brdo, laku noć Pašino Brdo, i Novo Brdo. Laku noć Crna Baro, i Marinkova baro! Laku noć Cigan malo u Čačku, i Burjan malo u Požarevcu. Laku noć Denkova Bašto. Laku noć ceo Bloku četrdeset pet, i Bloku šezdeset četiri. Što im ne daju neko lepo ime, da možemo da im tepamo?

 

 

 

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *