Dvanaesti dan

(Pred Radom prazan kavez za ptice, otvorenih vrata.)

Deco, narode, nekiput se ugodi da se jedan ovakav, sasvim običan dan preokrene u praznik. Iznenada, kad se niko ne nada, desi se nešto lepo. Osećeš, svuda naokolo, nešto miriše, kao da je neki praznik.

Deco, pogledajte ovaj kavez. Prazan. Malo ukaljan, ptičjom kakom, trunjem ljuspica semenki suncokreta i mlevenog sojinog brašna.

Do jutros su u ovom kavezu bile dve ptice. Par – trešnjarka i trešnjar. Velike, krupne, ali – malo tužne ptice.

Kavez i ptice dobio je Boban, zimus, za rodjendan, od kuma. Bože, koliko se obradovao! Ne samo on, i svi njegovi drugovi, razred i komšiluk.

Deca su se, dabome, radovala novim prijateljima, ali, jesu li se ptice radovale deci? E, to ne znam. Cvrkutale i pevale jesu, a da li je to bila vesela pesma ili tužna pesma? Ko će znati!

Celu ovu, otegnutu i dugačku zimu ptice su prezimele u kavezu, na toplom… Pod električnim svetlom! Stalno: pali, gasi… pali, gasi… Da poludiš, ako si ptica… A svuda oko njih, pun kavez:  zrnevlje, semenje, ptičji vitamini i antibiotici… Sipina kost, dobro za oštrenje kljuna.

Šta sve ljudi neće da izmisle za ptice; kao da je zarobljenom trešnjaru do luksuza, a ne do ptičje slobode.

Biće od nervoze, ili što im je takva rasa, trešnjar i trešnjarka samo zoblju ono semenje, čuče i čame na ovoj veštačkoj grančici od plastike, rastu, i – goje se… Bože me prosti, kao da i nisu ptice nego živina… A sve okreću jedno od drugog glavu, kljucaju se u krestu, svadjaju, guraju. Samo, neki put, iznenada, cijuknu, zvrkutnu i zapevaju – valjda od muke.

Ne bih ja to primetila da mi Mita nije skrenuo pažnju. On se tako udubi i po dva sata pilji u ptice. I vrti glavom.

Znam ga, savetovao bi Bobana da pusti ptice iz kaveza – da ih, na primer, odnesu u zoološki vrt i tamo puste – ali, brine se šta će reći kum, da se kumašin ne nadje pogodjen.

Hm, zbog tamo nekog kuma da pate trešnjari, ni krivi dužni. Možda neke ptice jesu za kavez, neki tamo papagaji, ali trešnjari nisu; ime kaže, oni su, brate za trešnju.

Gde da nadješ trešnju, usred zime, usred Beograda? Prolaze dani, ptice tuguju, svadjaju se i – goje se. Mita se istinski zabrinuo: da im ne zakržljaju krila? more, da li će uopšte moći da polete? Sve neka tako filozofska pitanja.

I meni žao ptica, ali mi žao i mog čoveka, još više. Stužio se i on. Ali, ćuti. Ni Bobanu ništa ne govori. Nešto čeka!

Prodje i zima, proviri odozdo ispod snega visibaba. Pupi proleće. A ptičice sve nervoznije… Vidi i Boban. Sam dedi predložio da puste ptice. Mita jedva dočekao.

Upali škodu, pokupi svu dečurliju, unučadiju – i Bobana i Šomija, i Bilju, razume se. Čak je i Raka izostao sa treninga. Rako, ovo je važnije!

Pravac – Trešnja! Brdo blizu Beograda! Da su mesto trešnjara bili višnjari – ako ima takvih ptičica – pravac bi bio drugi, zna se: Višnjica!

Svečano oslobadjanje ptica iz kaveza! Otvore ova vratanca, ali – ugojene ptice samo žmirkaju, smeta im sunce, bije u oči… Slaba im krilca, teška guza… Ne mogu da polete. Mrzi ih. Protežu se.

Šta sad da se radi? Srećom, gaj pun drugih ptica, počnu da pevaju i cvrkuću.

Trtonja trešnjar i debela trešnjarka skupe snagu, mahnu, jednom, dva puta, ovako, kao da se pozdravljaju i – polete.

Pravo na trešnju, na pravu granu. Odozgo gledaju, skupe još snage i prhnu u nebo. U slobodu!

Mita i deca im pljeskaju. Ostali su na izletu dok nisu ogladneli. Vraćaju se kući, puna škoda dece i cveća. Moj Mita peva, iz sveg glasa: “Kad sam bio mladjan lovac ja, jedna me je moma volela…” Pravi praznik! A izgledalo – dan običan, prazan, kao svaki drugi. (Bira brojeve telefona.) Meni, bogami, svaki dan pomalo praznik, naročito predveče, u ovo doba… (šapuće, peva.) Alo Banovo Brdo. Ljiljka, čedo, ptičice bakina… Taši taši tanana… Evo jedna grana, a na grani ptičica, kao molovana… Laku noć Banovo Brdo, laku noć Trešnjo, laku noć Višnjička banjo, laku noć Krušedolu i Kruševcu, Jabučje, Orašje Malo i Orašje Veliko, laku noć Kupinovo i Šljivovcu, laku noć moj mili Lozoviku i ostalo voće i povrće…

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *