O VATERPOLU I ISTORIJI

Kažite deco: Dragička! Narode, Raka popravio keca iz istorije! Dobio četvorku! Profesor je rekao da bi mu dao i peticu da nije preko cele godine vukao keca.

Kad se samo setim koliko se dete namučilo oko tih Punskih ratova. Isprva ništa mu nije išlo u glavu. Badava smo mu Mita i ja naglas čitali – ne može da zapamti pa to ti je.

U jednom trenutku, majke mi, ja sam pomislila da mi je unuk glup.

Dok se Mita – svaka mu čast – nije setio kako treba.

Kaže mu ovako. Zamisli, Rajko, da su ti Punski ratovi utakmice u vaterpolu izmedju Rima i te tamo Kartagine.

Prvi Punski rat – prva utakmica, drugi rat – druga, treći – plej off! Igra se Mediteranski kup. Ko pobedi vlada Sredozemnim morem. Polu finale, finale, plej off!

A za Kartaginu nastupaju, zna se, sve sami opasnici: Kamilhar, Hazdrubal i Hanibal… Za Rim sve sami asovi, lukavi taktičari, kao onaj Fabije zvani Kunkator čekalica ili Scipion Afrikanac…

Kad je čuo da je reč o vaterpolu, Raka se prenu i unese u dedinu priču o prvenstvu Mediterana u vaterpolu… A Miti malo treba, samo neko da ga sluša – razvez`o, pa nikad kraja.

Jutros, polazi Raka u školu da popravi keca, ja za njim pljusnem pun bokal hladne vode. Valja se. Da detetu teče znanje iz glave kao voda!

Ceo dan smo strepeli. Mita hteo da ide u školu, da odmah sazna šta je bilo. Nisam mu dala. Mi ne tražimo protekciju, mada nam je profesor neka daljna svojta.

Pola jedan, pola dva – nema Rake. Mislim: propala stvar. Pomešalo mu se sve u glavi.

Kad, oko pola tri eto ti Rake! Smeje se, ovoliki mu osmejak, od uva do uva. I pokazuje, ovako, četiri prsta. Četvorka! Ljubi ga baka.

A vidim prsti mu umazani, od ulja, od benzina, čega li? Šta je ovo, Radovane? Gde si uprljao ruke?

Bilo i treće poluvreme! Pošto je odgovarao i popravio keca Raka posle časova pošao kući, kad – na sred ulice ugleda profesora. Jadnik, stoji, nemoćan, pred svojim automobilom, neki krš od Stojadina… Otvorio haubu, iz nje nešto purnja, biće da mu je prokuvao motor… Umazao se, pali mu naočari unutra, ne može da ih nadje…

Eto – zna istoriju, ali se u motore ič ne razume!

Raka pridje. “Sklon`te se, profesore…” Zasuče rukave, izvadi alat iz gepeka… Baci se na posao… Začas sredi, a bilo posla za pola generalke! Razvodna kapa… Dizne karburatora… Zameni mu platine… Očisti svećice…

Naš vajni rodjak prosto ne može da veruje. “Otkud ti to znaš?” “Naučio sam od dede. I on ima jednu istu takvu šklopociju kao vi… Škodu… I ja je nekiput vozim.”

I? šta nam kaže ova priča? Čovek, dabome, treba da zna istoriju. I filozofiju! Ali treba da zna i oko auta! I da kuva!

(Telefonira.) Alo, alo, Ljiljka… Jesi čula, dušo, Raka popravio keca… Dobio četvorku iz istorije i peticu iz poznavanja motora i auta… (Pevuši joj.) “Taši, taši tanana i svilena marama…” Laku noć Banovo Brdo. Laku noć istoričari, hemičari, fizičari i automehaničari i poslastičari… Laku noć, profesori, filozofi i vaterpolisti… Laku noć, krojačice, kuvarice i domaćice…

 

SS

 

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *