Sedamnaesti dan – o poslovicama

Prosto ne znam da li sam sinoć pogrešila kad sam postavila ono pitanje: Da li je batina stvarno izišla iz raja?

Ama čudo jedno koliko naši ljudi misle da je tako, kao da su već  bili u raju i tamo videli močugu.

Deco, narode, jeste, pametne su naše narodne poslovice, ali jeste li razmislili vi malo svojim mozgom: Kakav je to pa Raj u kome se red uvodi batinama? Da li biste živeli u tom “raju”? Vala, ja ne bih!

Nisam ja protiv narodnih mudrosti i Vuka Karadžića, nego sam zato da se uvek malčice razmisli i svojom glavom.

Sećate se one pričice o carevom novom odelu? Kako su neki mangupi i probisveti namagarčili i cara i njegove podanike.

Taj glupi car se šetao po dvoru, i po celom carstvu, go golcijat, k`o od majke rodjen, misleći da je u bajagi divnoj, svilenoj carskoj odeždi. A njegovi dvorjani i podanici, budale, divili se i pljeskali mu gde god se pojavio – onako gologuz! Sve dok neki klinac nije viknuo: Car je go! Narode, naš car je go!

Hteli su da ga prebiju… jer – šta? – batina je iz raja izišla! A posle? Svi pokrili ušima i stideli.

Počela sam izdaleka, a u stvari htela sam da ispričam kako je moj Šomi nadrljao u školi. Iz srpskog! Zbog poslovice.

Ne znam da li sme da se grde škola i nastavnici. Možda ću da pogrešim, ali moram da ispričam.

Imali pismeni. Tema: “Mlado se drvo savija”. Vukova poslovica. Analiza i naravoučenije. A moj Šomi sve obrnuo naopačke!

Ama zašto mlado drvo da se savija? Zašto da se ne pusti da lepo i slobodno raste u visinu? Pa onda…otkud mu samo to pade napamet: Da li su lepši onaj jablan i onaj hrast što rastu u polju i šumi, koje niko nije savijao ili one, pod konac poredjane, patuljaste i grbave breskve u plantažama ili kvrgave loze u vinogradima?

Jeste, breskve i groždje daju slatke plodove, a hrast samo hlad ispod krošnje i onaj sitni žir… Ali, ko je lepši?

Dete pita, ništa drugo. Nikog ne vredja. Ne piški, što se kaže, u vetar.

Setio i ovo: da li bi naš Vlade Divac, div iz Kraljeva igrao za Lajkerse u NBA ligi da su ga “savijali” kad je bio mali? Ne bi, možda bi bio džokej. Svaka čast džokejima! Ni njih ne bi trebalo niko da “savija”. I sve tako… Nekako natraške i u inat Vuku i poslovici… Valjda došlo detetu dovde.

Nastavnica se, dabome, naljutila. Kec k`o vrata! Promašio temu! I to joj bilo malo, nego telefonirala: “Morate obratiti veću pažnju na vaše dete. Pokazuje znake…” Ama, ženska glavo, kakve znake?

Što misli svojom glavom? I što se malo šalio? Hoće, dete, malo da ide uz nos… Pa, pusti ga!

Mnogo sam se zaduvala, treba da se smirim. Možda je dete na mene, na baku? Pre će biti da sam ja na njega, podetinjila, možda to ja “pokazujem znake”… Došlo mi.

(Telefon. Odmah se razneži.) Ljiljko, dušo bakina, još ne spavaš!

Jesi se okupala? Taši, taši tanana… Laku noć Banovo Brdašce i svi vi jablanovi u polju i hrastovi u šumi… Laku noć krompirići i rotkvice crvene… Sve što raste i treba da raste!

 

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *