(Pred Radom korpica sa orasima, krcka ih. Na polici nekoliko tegli sa slatkim, lepo upakovane.)
Deco, narode, ne znam šta vi mislite, ali meni ne ide u glavu ta naopaka moda da se dečji rodjendani proslavljaju u Mac Donalds-u, sa hamurgerom i koka kolom, pored živih, zdravih i dokonih baka, koje jedva čekaju da nekom unučedu dodje rodjendan, da se pokaže. Krsti i andjeli, još uzimaju u najam nekog glumca, pevača, tobože “voditelja”, da taj zabavlja decu. A šta će da radi njihov deda?
Da im nije slučajno taj Mek Donalds deda? Teško deci kojoj za igru i izmotavanje treba “voditelj”.
I ovi moji su bili rešili da tako smandrljaju Šomijev rodjendan. Telefonom: alo, alo… Molim jedan dečji rodjendan od tri sata u Mac Donalds-u za dvadeset troje dece… Samo da se oni ne bakću oko sendviča i kolača i ne peru sudove.
Bogami, nedam! Za svaki dečji rodjendan sam pravila tortu – Baka Radinu tortu! – sad i to da mi uzmu. Neće! Kod mene ću da pravim Šomijev rodjendan. Mita će da pere sudove. Pa i, ako treba, bude “voditelj” i glupi avgust. On to ume.
Ne znam, možda drugi nemaju orahe i slatko pa im skupo. Mi, hvala Bogu, imamo. Pogledajte! Sve je to od našeg voća. Moje slatko! I naši orasi. Svaka jezgra ovolika, zdrava.
(Pokazuje orahe, poredjane tegle, pod konac, jedna divna jabuka.)
A znate odakle nam voće? To je Mitina zasluga, on se setio. Svaka mu čast. Prosto bi mu dozvolila da zapali jednu cigaretu, ali ne smem od Bilje, obećala sam.
Kad mu se rodio prvi unuk, imenjak – Dimitrije isto, ali Mićko, zasadili smo iza kuće orah. Sad je to veliko, raskrupnjalo drvo, zreo orah od dvadeset godina! Leti hlad da uživaš, celu zimu da krckaš ne iskrckaš.
(Uzme jednu teglu sa slatkim.) Kitinkes od dunja. Kad se rodila Maja, dunja bakina, zasadili smo dunju.
(Pije čaj iz šolje, uživa.) Lipov čaj sa medom, morate jednom da probate. Lipu smo zasadili kad se rodio Raka, a i on miriše na dušu.
(Pa teglu slatka od trešanja.) Moje čuveno slatko od trešanja, sa Biljine trešnje. (Nova tegla.) Pekmez od Bobanove kajsije, ove godine je lepši nego ikad.
(Najzad uzme onu divnu jabuku.) Sa Šomijeve jabuke, zlatni bakin delišes. Da je gledaš i crtaš, a ne da je jedeš.
Sad mi recite, ima li toga kod tog Mek Donalds-a? Nema!
(Seti se.) A mi imamo, ali u selu, kod Čačka, i šljive. Stare, Mitine, ceo šljivar. I one radjaju, još, pa ujesen Mita omlati i peče rakiju, svoju. Samo sad, od kad ne puši, slabije pije. Jer, zna se: rakija zove duvan, a on duvan ne sme, od Biljane.
(Dok bira brojeve telefona.) Kad nam se rodila Ljiljka zasadili smo brezu. Breza ne radja voćke, ali je lepa, vitka, treperi, kao da se raduje. I raduje se. Alo, alo… Srce bakino…(Peva: Taši, taši tanana…) Laku noć Banovo Brdo, laku noć Novi Sadu, Novi Beogradu, Bačko Novo selo, Stari Slankamenu, Veliko Gradište i Mali Požarevcu, laku noć svima…
