1159130829 : 3 = 38636943 ILI PARADOKS O SUJEVERJU, JOŠ JEDAN

Gospodin Jovan Hristić, ali ne onaj, nego neki sasvim drugi, a sa istim imenom i prezimenom, dakle – Jovan Hristić. Drugi, još tačnije – Drugi Jovan Hristić, ili, kraće samo – Drugi J.H. da ga ne bismo pomešali sa nekim Trećim, ili Desetim, jer ko zna koliko ima tih J.H. samo u Beogradu, kamoli u drugim mestima, a svi su različiti i na svoju ruku, bioje istrajan samac, udovac od rane mladosti (Dragana se utopila u Dunavu, odavno odavno, preodavno, pre trideset dve godine, pretposlednjeg dana njihovog medenog meseca, avgusta, trinestog, u petak, na njegove oči: ščepala je matica, baš nju izabrala od stotinu kupača na plaži, i povukla u dubinu, u mutni vir, kao pijavica) ali, uprkos davnoj nesreći, Drugi J.H. je ostao čovek sasvim priseban, reklo bi se spokojan – po struci hidrolog, priznat i ugledan ne samo u državnoj službi nego i u nauci, na zasluženom položaju, za koji je imao svu potrebnu spremu i radom potvrdjenu reputaciju, viši stručni savetnik u Ministarstvu industrije i gradjevinarstva, besprekoran i uredan u svakom pogledu, upućen u misterij posebnog znanja, uz sve to čovek načitan, intelektualac, širokog opšteg obrazovanja, takoreći napredan, i kao takav, otporan svakoj praznoverici, mada se i njemu dešavalo da se, malčice, uznemiri kad se sretne sa nabedjenim brojem l3 – iznenadna gorušica pod jednjakom, mučnina u trbuhu i nejasan bol u uhu bi ga opomenuli da se malo pripazi, posle toga bi, kratko vreme, bio napet i na oprezu, dok ga ne bi prošlo, dok mu se ne bi vratilo njegovo pretežno, obično raspoloženje, ravno, ni vedro ni oblačno, nego isto, ali dabome, Drugi J.H. je bio toliko uzdignut, nadmoćan, pametan, jasan i kritičan prema sebi da je, na vreme, odavno, još onda, uočio ovu svoju malu nesigurnost, čak i slabost, i starao se, koliko može, da izbegne, ili ublaži, tu neprijatnost, na primer, kad bi se slučajno zatekao, oči u oči, pred brojem l3, na kalendaru, kućnom broju, ili na automobilskim registarskim tablicama, za trenutak bi zažmurio, dok nelagoda sama ne prodje, kao što je naišla, pa trinestog u mesecu ne bi donosio nikakve važnije odluke, nego ih odlagao za sutradan; izvežbao se da prazninom ispunjava takav dan, da brže prodje (dugim jutarnjim izležavanjem u postelji, besciljnim šetnjama oko kuće, rešavanjem ukrštenih reči, posebno za tu priliku odlaganih tokom prethodnih dana, prebrojavanjem svega što se moglo brojati, itd.) ujutru, četrnaestog, budio bi se rano, kao pobednik, raspevan, odmoran, oran i silne volje, odmah se prihvatao i najtežeg posla, tako je doskočio i uredio ne samo da mu trinesti što manje škodi, nego da mu služi; jedino su ga veće nevolje i iskušenja čekali onog retkog dana, jedanput ili dva puta u godini, kad bi se poklopili Petak (turski svetak) i Trinesti, kao što se udesilo ove godine u avgustu, kao one, pre trideset dve, koju je Drugi J.H. skoro zaboravio, jer se sve zaboravi, dok se čovek ne seti, iznenada… DALJE

 

Share Button

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

captcha *