Šesnaesti dan – o šamaru

Joj, deco, narode, danas sam nešto nakrivo nasadjena, nije mi nidočega. Boba dobio batine! Istukao ga otac, moj vajni zet. Eh, da mi nije zet, … Read more »

Share Button

Peti dan

Deco, narode, ovo što hoću večeras da vam ispričam i upišem u moj Dnevnik se više odnosi na mog Mitu nego na decu. Taj čovek … Read more »

Share Button

Šesti dan

(Rada gleda u svoje dlanove, kao da se čudi, prevrće dlanove, zagleda.) Deco, narode, da li vi verujete u – kako se kaže? – akunpunkturu, … Read more »

Share Button

Sedmi dan

(Pred Radom korpica sa orasima, krcka ih. Na polici nekoliko tegli sa slatkim, lepo upakovane.)   Deco, narode, ne znam šta vi mislite, ali meni … Read more »

Share Button

Osmi dan

(Radi u rukama svežanj starih pisama, uvezan mašnicom, a na licu zagonetan, istovremeno tužan i vedar, osmeh, dlanom obriše suzu.Srebrna šatula sa nakitom.)   Deco, … Read more »

Share Button

Deveti dan

Deco, narode, ima jedan dan u mesecu koji penzioneri čekaju kao ozebao sunce – dan kad stižu penzije. Crveno slovo u kalendaru, penzionerski praznik – … Read more »

Share Button

Deseti dan

Deco, narode, ovako sam se lepo obukla, i udidila, jer sam “išla u život”. “Metropol”! Sama, bez Mite! Slavili smo pedeset godina mature! Kako brzo prodje, … Read more »

Share Button

Jedanaesti dan

Deco, narode, sinoć sam, ako se sećate, obećala da ću ispričati kako sam se provela na maturskoj svečanosti u “Metropolu”. Dabome, nije moglo sve da … Read more »

Share Button

Dvanaesti dan

(Pred Radom prazan kavez za ptice, otvorenih vrata.) Deco, narode, nekiput se ugodi da se jedan ovakav, sasvim običan dan preokrene u praznik. Iznenada, kad … Read more »

Share Button

Trinaesti dan

(Rada sa pregačom, pred njom testo, gnječi ga, valja oklagijom i sve kako ide. Odlično raspoložena.) Deco, narode, i ja sam – dok sam bila … Read more »

Share Button